Specijalizovana veća Kosova su 16. septembra 2026. prvostepenom presudom oglasila krivim Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija za četiri ratna zločina: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Thaçi i Krasniqi osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veseli na 18, a Selimi na 13 godina, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru. Presuda nije pravosnažna.

Sud je utvrdio da su dokazane sve optužbe koje se odnose na četiri ratna zločina i učešće četvorice optuženih u udruženom zločinačkom poduhvatu. Utvrdio je da je ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode izvršen nad najmanje 385 lica, surovog postupanja nad najmanje 49 lica, mučenja nad najmanje 303 lica i ubistva nad 96 lica. Sva četvorica oslobođena su po šest tačaka za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak. Veće je utvrdilo da su dela nasilja i zlostavljanja predstavljala sistematski napad i napad širih razmera, ali ne i da je van razumne sumnje dokazano da je napad bio usmeren na civilno stanovništvo u smislu pravne definicije zločina protiv čovečnosti, jer su žrtve uglavnom birane na osnovu individualnih okolnosti.

Krivična odgovornost sve četvorice utvrđena je na osnovu njihovog značajnog doprinosa udruženom zločinačkom poduhvatu. Sud je zaključio da su optuženi i drugi rukovodioci OVK delili zajednički kažnjivi cilj: sistematsko hapšenje, lišenje slobode, zlostavljanje i ubijanje ljudi koje su smatrali ili proglasili protivnicima, i da su sva četvorica imala nameru da se izvrše krivična dela povezana s tim ciljem.

Tokom 234 sudska dana sudu su predočena svedočenja 273 svedoka, data u sudnici ili pismenim putem. Usvojeno je 5.467 dokaznih predmeta, formalno je primljeno na znanje 1.017 pravosnažno utvrđenih činjenica i 29 usaglašenih činjenica, a transkript celog postupka ima 29.238 stranica. U postupku je učestvovalo 156 žrtava.

U sudskom spisu ostaju dokumenti, zapisnici, naređenja, beležnice, saopštenja, izjave optuženih date Tužilaštvu, iskazi svedoka, forenzički nalazi i imena ubijenih, nestalih i zlostavljanih ljudi. Njihovo postojanje je neizbrisivo.

U nastavku su zato izdvojeni dokazi i činjenice na kojima je zasnovao prvostepenu presudu, uključujući nalaze o ratnim zločinima i učešću četvorice optuženih u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Izvor: Specijalizovana veća Kosova, Sažetak prvostepene presude u predmetu Specijalizovani tužilac protiv Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija (KSC-BC-2020-06), 16. septembar 2026. godine, naročito paragrafi 21–22, 41–44, 74–99 i 129–164.

Glavni štab i položaj članova

Dokumenti OVK, zapisnici sa sastanaka, naređenja, političke deklaracije, saopštenja i beležnice potvrđuju postojanje Glavnog štaba OVK. U javnosti na Kosovu ne osporava se ni postojanje Glavnog štaba niti činjenica da je Hashim Thaçi bio jedan od osnivača OVK i da su Kadri Veseli, Rexhep Selimi i Jakup Krasniqi bili članovi tog tela.

Prvostepena presuda utvrdila je da su Hashim Thaçi i Kadri Veseli učestvovali u stvaranju OVK i njenog ranog rukovodstva. Thaçi je bio na čelu Političke uprave, Veseli je rukovodio obaveštajnom službom, Selimi je vodio Operativnu upravu, a kasnije je obavljao dužnost glavnog inspektora OVK. Krasniqi je bio član Političke uprave, portparol OVK i kasnije zamenik komandanta.

Azem Syla, član Glavnog štaba i generalni komandant OVK nakon smrti Adema Jasharija u martu 1998. godine, označio je Hashima Thaçija, Kadrija Veselija i Rexhepa Selimija kao pripadnike osnivačke grupe OVK.

U dokaznom predmetu P00186 navodi se da su sastanku u aprilu 1993. godine, na kojem je stvarana organizaciona struktura OVK, prisustvovali Adem Jashari, Hashim Thaçi, Kadri Veseli, Jakup Krasniqi i drugi. Sam Thaçi je u razgovoru sa Tužilaštvom izjavio da je opšte poznato da je bio jedan od osnivača OVK.

Krasniqi je u jednom javnom nastupu govorio o „kolektivnom radu Glavnog štaba ili Političke uprave“. Panel je zaključak o zajedničkom odlučivanju i delovanju zasnovao, između ostalog, na zapisnicima, odlukama, političkim deklaracijama, saopštenjima i beleškama pronađenim kod članova Glavnog štaba.

Izvori: Sažetak prvostepene presude, paragrafi 33–39, 75–86 i 89–96; Završni podnesak Tužilaštva, odeljci o nastanku OVK, sastavu Glavnog štaba, položaju optuženih i zajedničkom cilju; operativna optužnica, odeljci o oblicima odgovornosti; dokazni predmet P00186.

Saopštenja kao dokaz odluka i instrument „specijalnog rata“

Presuda potvrđuje da saopštenja Glavnog štaba nisu bila samo propaganda. Panel ih je razmatrao kao deo organizovanja i sprovođenja „specijalnog rata“ protiv političkih i drugih protivnika. Taj rat je podrazumevao plasiranje svesno konstruisanog narativa kojim su pojedinci proglašavani kolaboracionistima ili preprekom vojnim i političkim ciljevima OVK. Takvo označavanje davalo je legitimitet i podsticaj nasilju, dok su saopštenja, političke deklaracije i javni nastupi služili širenju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja.

Zapisnici, rukom pisani dnevni redovi i beležnice, od kojih su mnogi pronađeni prilikom pretresa kuća Krasniqija i Selimija, pokazuju da je Glavni štab održavao sastanke, donosio naređenja i odluke i izdavao saopštenja.

Kadri Veseli je u izjavi Tužilaštvu naveo da u ranom periodu među članovima nije bilo strogo odvojenih nadležnosti i da su svi učestvovali u rukovođenju, logistici i obaveštajnom radu. Dokazi ukazuju da su se odsutni članovi konsultovali ili naknadno obaveštavali o donetim odlukama.

Glavni štab je od 1994. do juna 1999. godine objavio oko 80 numerisanih saopštenja. Objavljivana su u listovima Koha Ditore i Zëri i Kosovës, preko Kosovapressa i Radija Slobodno Kosovo. Nacrti nekih saopštenja pronađeni su prilikom pretresa kuće Jakupa Krasniqija, dok drugi dokumenti povezuju njihovo sastavljanje i objavljivanje sa Informativnom upravom Glavnog štaba i portparolom OVK.

Prvostepena presuda povezuje saopštenja i njihove nacrte sa konkretnim napadima, hapšenjima, ubistvima i nestancima. U njima su osobe označavane kao „špijuni“, „izdajnici“ ili „kolaboracionisti“, „srpski kolaboracionisti“, a pojedina saopštenja navode da su kazne i pogubljenja izvršeni na osnovu odluka Glavnog štaba.

Sokol Bashota, tadašnji zamenik komandanta Glavnog štaba OVK zadužen za operacije, saopštenja OVK najpre je opisao kao javne političke apele Albancima da ne sarađuju sa neprijateljem. Međutim, kada mu je predočen njegov raniji iskaz da je Glavni štab „na kolegijalnoj osnovi odlučivao o kaznenim merama protiv neprijateljskih kolaboracionista“, potvrdio je da je taj iskaz tačno zabeležen. Objasnio je da je mislio na političke stavove Glavnog štaba izražene u javnim saopštenjima, a ne na posebno naređenje za ubistvo određene osobe. O načinu prenošenja tih odluka rekao je: „Tako sam smatrao da su naređenja izdavana – putem saopštenja, a ne posebnim naređenjem.“

U Saopštenju broj 24 OVK je preuzela odgovornost za ubistvo Ejupa Bajgore.

Saopštenje broj 27 navodi ubistvo Miloša Nikolića i još nekoliko pogubljenja koja su, prema tekstu saopštenja, izvršena na osnovu odluke Glavnog štaba. U njemu se upozorava da će OVK doći i na vrata drugih kojima će izreći „zasluženu kaznu“.

U Saopštenju broj 28 navedeno je da je odluku o pogubljenju Fazila Bellopoje i Maliqa Shehollija doneo Glavni štab, nakon što su prethodno upozoreni da prekinu saradnju sa srpskim vlastima.

Saopštenje broj 29 povezuje OVK sa ubistvom Fazlija Hasanija, pokušajem ubistva........

© Peščanik