Srbija se već predugo nalazi u stanju institucionalne paralize u kojoj su državni organi podređeni uskom krugu partijskih moćnika.

Bez redovne, izborne i suštinske smene vlasti, u našoj zemlji je nemoguće pokrenuti istinsku borbu protiv kriminala, sistemske korupcije i sveprisutne bahatosti pojedinaca kojima je partijska knjižica postala zamena za Ustav i zakon.

Kada jedna politička oligarhija decenijama monopolizuje sve društvene i ekonomske resurse, mehanizam kontrole i ravnoteže potpuno nestaje.

Iz izostanka realnog straha od smenljivosti na izborima rađa se sistemska bahatost. Ljudi koji vode državu i lokalne samouprave prestaju da osećaju odgovornost prema građanima, a državni aparat – umesto da služi javnom i opštem diskursu i interesu – pretvara se u privatni štit za privilegije odabranih.

Pogoduje li referendumska atmosfera „Evropskoj Srbiji“ i „Autentičnoj desnici“?

Pogoduje li referendumska atmosfera „Evropskoj Srbiji“ i „Autentičnoj desnici“?

Postoji, međutim, jedna duboka, gotovo tragična zakonitost unutar naše političke arene. Dok ste deo sistema i nalazite se na pozicijama moći, lako postajete zarobljenik neprekidne, grozničave borbe za svaki glas.

U toj areni se, nažalost, prečesto gube kompas i kriterijumi. Ne vodi se računa o tome od koga podrška dolazi, sa kim se prave kompromisi i kome se sve progledava kroz prste zarad opstanka na funkciji.

Sistem pojedinca ubaci u mašinu u kojoj........

© Danas