Gospodine predsedniče,

zovem se Nataša Gvozdenović. Medicinska sam sestra i u bolnici radim trideset godina. Majka sam Živka Gvozdenovića iz Sremske Mitrovice, čoveka o kome ovih dana govori cela zemlja, a nijedan od tih ljudi ga nikada u životu nije video. Pre nego što vam kažem bilo šta o njemu, moram da vam kažem nešto o sebi.

Kad ste rekli da penzije nikada neće biti smanjene, pa su smanjene, bilo me je baš briga. Nije bila moja penzija. Moja majka je ćutala, pa sam i ja ćutala sa njom.

Kad su noću u Savamali srušene tuđe kuće, a vi ste rekli da je sve po zakonu, bilo me je baš briga. Nije bila moja ulica i nikoga odande nisam poznavala.

Živko Gvozdenović za Danas o napadima Informera: „Ćacika“ nema veze sa ženama ni nasiljem

Živko Gvozdenović za Danas o napadima Informera: „Ćacika“ nema veze sa ženama ni nasiljem

Kad ste rekli da su plate u zdravstvu povećane, ja sam tog proleća ispratila dve koleginice u Nemačku i preuzela njihove smene. Nisam rekla ništa. Nije moje dete odlazilo.

Kad je u Novom Sadu pala nadstrešnica, pa ste rekli da ona nije ni bila obuhvaćena rekonstrukcijom, tu me nije bilo briga. Tu sam plakala pred televizorom, kao i pola bolnice. Ali sam ujutru otišla na posao i nisam uradila baš ništa. To nisu bila moja deca.

Kad ste za studente rekli da su plaćenici i da im neko daje pare spolja, pomislila sam da tu verovatno nečega ima. Nisam išla na proteste. Mislila sam da me se ne tiče.

Moj sin nije političar. Nema funkciju, nema stranku i nema nikoga iza sebe.

Ono što je uradio staje u jednu rečenicu. Prijavio je da se puši u bolnici. Napisao je prijavu i poslao je tamo gde se prijava šalje.

Ja u bolnici radim trideset godina i znam šta znači zapaljena cigareta na odeljenju. Znam u kojim sobama stoji kiseonik i znam šta biva kad se to dvoje sretne.........

© Danas