U drugom tromesečju ove godine, Srbija je ostvarila solidan privredni rastali iza njega se vide problemi koji mogu ograničiti budući rast, kao što su smanjenje zaposlenosti, odlazak radne snage, brži rast zarada od produktivnosti, nedovoljno snažne strane investicije, umereno visok spoljni deficit i veće oslanjanje države na potrošnju i zaduživanje, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić na predstavljanju Kvartalnog monitora.

Za održiviji rast u narednim godinama biće važnije povećanje produktivnosti, investicija i izvozne konkurentnosti nego održavanje visoke domaće potrošnje.

„Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ubrzao je u drugom kvartalu ove godine na 3,8 odsto, po čemu se Srbija svrstava među iznadprosečne, mada ne i najbrže rastuće evropske privrede“, rekao je Arsić.

Dodao je da je znatan broj zemalja iz regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) imao bržu stopu rasta: Slovenija (pet odsto), Crna Gora (4,8 odsto), Severna Makedonija (4,3 odsto) i Litvanija (4,1 odsto).

Pored zemalja iz CIE, brži rast od Srbije u drugom kvartalu imale su, kako je naveo, i Malta i Danska, dok je Švedska imala identičan međugodišnji rast.

„Iza solidnog rezultata privrede Srbije u drugom kvartalu stoje visok rast građevinarstva, koji povezujemo s pojačanim državnim ulaganjima u infrastrukturu, pre svega u Ekspo, zatim visok rast poljoprivrede usled dobrog roda prolećnih i ranih letnjih kultura i poređenja sa sušnom 2025, kao i blagi oporavak industrijske proizvodnje“, rekao je Arsić.

RZS: Privredni rast u drugom tromesečju 3,8 odsto

RZS: Privredni rast u drugom tromesečju 3,8 odsto

On je ocenio da će efekti ovih jednokratnih isplata biti privremeni, jer sva davanja su za potrošnju, ništa za investicije.

„Fiskalna ekspanzija produžava inflaciju. To dalje znači duže trajanje visokih kamatnih stopa, a to onda znači manje investicije. Što se dobije stimulisanjem potrošnje izgubi se kasnije zbog visokih kamata. Osim toga fiskalni stimulus znači povećanje javnog duga. Time se troši prostor za stimulans ako stvarno za to bude potrebe, u slučaju neke krize. Za ova davanje nije bilo potrebe, jer je ekonomija već solidno rasla. Izgleda da su kod donosilaca odluka prevladali kratkoročni ciljevi , da se pobedi na izborima, aposle šta bude“, ocenio je Arsić.

Istakao je da posmatrano s upotrebne strane BDP-a, rast i dalje najviše pokreće privatna potrošnja, dok je rast investicija solidan, ali privremen zbog organizovanja međunarodne izložbe Ekspo.

Takva struktura privrednog rasta, prema njegovim rečima,........

© Danas