Ako je morao da bira između pobede i "terange", Senegal je oduvek birao ovo drugo.

Teško je opisati ovaj pojam, suviše je iznijansiran da bi se preveo u evropske jezičke kategorije. "Gostoprimstvo" je previše slaba reč, "velikodušnost" previše uska, "zajedništvo" nedovoljno lično. Ako bismo je sveli na filofofsku ideju u pitanju je uverenje da se čovek, njegova misija ostvaruje tek u korelaciji sa drugim čovekom.

Polazi od stava da identitet pripada zajednici, ne pojedincu. U osnovi se naslanja na Negritude, afrički pokret kome je pripadao Leopold Sedar Sengor. Nekadašnji predsednik države, ali pre svega filozof i pisac je utemeljio princip afričke jedinstvenosti, ne nasuprot Evrope, već kao osobenost kontinenta kao celine. Bratstvo crne Afrike je okupljeno oko drugačijeg pogleda na čoveka. Njegovo rešenje su zajedništvo, ritam i osećanje.

"Razum je helenski, emocija afrička", pisao je Sengor. 

Možda upravo zato Senegal nikada nije pokušao da igra tuđi fudbal.

I ma kako ova ideja iz sadašnje istorijske perspektive zvuči naivno, pa i zastarelo, ona je samo na površini takva. Sengurova premisa je da nema monopola na univerzalizam među civilizacijama. Da svaka ima pravo da ponudi pogled na čoveka, njegov odnos sa zajednicom i način na koji se ostvaruje, odnosno emituje sopstvenu svrhu. Zapad je ideje........

© Sportske