Kako prosečni Srbin ne zna nijedan ruski film, nijednu muzičku grupu, pevača, pevačicu, bend… Kako ne poznaje nijednu njihovu marku odeće, obuće… Kako ne poznaje i ne konzumira njihove brendove, ne gleda njihove filmove, crtaće, serije…

„Baćuška… pravoslavni brate!“ uzviknuo je ushićeno kolega Mirko, obraćajući se jednom od dvojice Rusa koji su sedeli preko puta nas u kantini radničkog restorana.

Tu u Belgiji, tačnije u Antverpenu, gde smo inače privremeno živeli i radili, bilo je svih mogućih nacija, veroispovesti, boja kože… Međutim, Mirkovo oduševljenje bilo je usmereno samo i isključivo ka sredovečnom, plavokosom Rusu sa podočnjacima natopljenim votkom, činilo se, kao posledicom sinoćne terevenke u kolektivnom smeštaju ili pak u nekoj antverpenskoj birtiji – stecištu azilanata iz ratom zahvaćenih područja i Istočnih Evropljana, kojih je tu u Belgiji bio pun kufer, pa i više.

Činilo se kao da Mirkovo oduševljenje nije imalo kraja. Činjenica da je upravo ispred sebe ugledao pravog pravcatog Rusa kao da mu je dala neku energiju koja ga je potpuno obuzela i činila da zaboravi na sve oko sebe, izgubi se u vremenu i prostoru i fokusira samo na mamurnog baćušku ispred sebe.

„Mi smo braća – pravoslavci! Veže nas istorija, tradicija, zajedničke borbe protiv mrskog nam Zapada, na kome smo se, eto, slučajno našli u potrazi za boljom zaradom – životom!“ ushićeno je govorio Mirko na lošem engleskom, dok ga je Rus gledao prilično bledo, uz sporadične blage osmehe koji su više bili proizvod kurtoazije nego znak zainteresovanosti za ono što mu je ovaj tako predano pričao.

Zapravo, to „predano“ podrazumevalo je više neki ulagivački – dupeuvlakački stav koji me je neodoljivo podsećao na momenat kada bi se neki od naših drugorazrednih političara (a svi su to bili, počev od predsednika) dokopao razgovora sa Vladimirom Putinom, pa onda tih čitavih svojih pet minuta utrošio na lizanje bulje istom, oduševljen činjenicom da će ga domaća javnost, posredstvom naših režimsko-splačinarskih medija, videti sa slavnim superherojem Divljeg istoka, a i šire.

Mirkovom oduševljenju nije bilo kraja. Kao da se u tom nekom zanosu pomalo i pogubio, pa nije uspeo da primeti kada je Rus počeo sa obedovanjem, te da je gotovo potpuno prestao da obraća........

© Danas