Praznici: vreme porodičnog okupljanja koje nadilazi verske razloge i pleni činjenicom da je naprosto lepo. Ili bi bar trebalo da bude. „Mogli bismo po picu na uglu“, kaže Gručo, stripski pomoćnik Dilana Doga, „za Božić su svi dobri, pa možda bude dobra čak i pica kod ovih na uglu.“

Deca veruju u Deda Mraza, posle nauče da ne postoji i da je to slatka laža starijih; stariji, međutim, već tri decenije veruju u radikale, jedine ljude koji nisu sposobni da se prodobre čak ni u svečarske dane. Mada sličnosti s Deda Mrazom svakako ima: oba opstaju na mitu da su ti nešto dali, iako si to u stvari sam platio, i imaju tendenciju da ti se uvlače u kuću. Razlika: kad se šešeljčad uvuče, teško ode i s njima obavezno dolazi uvek ista scenografija – beda, izolovanost, ispiranje mozga, delulu da smo mnogo jaki baš onda kad smo šaka jada. Ove godine, deset hiljada ljudi dočekalo je Božić bez struje i vode, dok su ostali, oni srećniji, samo saobraćajno hendikepirani nepobedivim neprijateljem koji se zove sneg. No, za utehu, mogli su tako stacionirani da uživaju u kvalitetnom TV programu: da gledaju NJega. Tako da je najveća muka naših bestrujnih građana valjda ta........

© Danas