Nova kolumna Dragutina Matanovića.

U srpskom javnom prostoru, kome odavno nedostaje intelektualaca, sve ređe se raspravlja i polemiše o idejama, a sve češće o poreklu onoga ko ih iznosi. 

Nijedna nacionalna podela ne nastaje spontano, niti počinje od nepismenih pojedinaca, već upravo dolazi iz miljea intelektualnih krugova koji su, zarad bolje pozicije u društvu, moći ili novca spremni da žrtvuju i nacionalni interes i državnost.

Kada neprijatelj želi da razbije jedan narod, on ne počinje od granica, nego od ljudi. Lako je uništiti vojsku u kojoj nema rodoljublja, kao što je jednostavno i razoriti institucije kada u njima više nema svesti o državnoj odgovornosti.

Međutim, najteže je podeliti jedan narod, kog vezuje ista tradicija, vera, jezik, kultura, kome su čak i običaji i na najudaljnijim krajevima veoma slični.

Kroz istoriju bilo je više pokušaja podele srpskog naroda upravo po geografskom principu. Namerno je kreirana podela na „Srbe“ i „Srbijance“, koju su protežirali ponajviše austrougarski politički krugovi, a zatim oberučke prihvatili Hrvati. Prolatinski civilizacijski i kulurološki prostor nikada nije mogao da podnese Srbe pa je zato koristio prisvojne prideve. Nazivao nas  je – bosanski Srbi, kosovski Srbi, hrvatski Srbi – u cilju delenja srpskog naroda. A mi smo uvek bili i bićemo samo Srbi.

U cilju razbijanja srpstva Zapad je pristupio novim tehnikama političkog inženjeringa. Umesto stranih propagandista, za taj nečasni i prljavi posao angažovani su domaći intelektualci, predstavljeni kao nacionalni mislioci. Pod plaštom akademskog........

© Informer