Kolumna Dragutina Matanovića o napadima na srpsku porodicu.

Tokom vekova ropstva i herojskog otpora neuporedivo jačim zavojevačima, srpski narod nije imao svoju državu. Zato Srbin oduvek sanja slobodu. U tome se razlikujemo od nekih drugih naroda, koji su uvek služili moćnicima, a državu su dobijali na tacni kao marionetsku tvorevinu. Često utemeljenu na zločinima i krvi nevinih. Tipičan primer toga je Hrvatska. I još neki.

Iako nije uvek imao državu, Srbin je imao svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. I tako opstajao i u najtežim vremenima. Sanjao je i čekao slobodu, dan kada će trijumfovati pravda i Božji zakon. Svetosavlje – kao poseban, istorijski i državotvorno utemeljen srpski oblik pravoslavlja – vekovima je bilo zvezda vodilja u tamnim noćima ropstva i okupacije. I uvek je bilo sunce slobode, razvoja i napretka koje nas je obasjavalo onda kada smo bili najhrabriji. I kada su nas predvodili najmudriji.

Ali ni države, ni Crkve ne bi bilo – da nije bilo srpske porodice. Ona je i Crkva i država u malom. Utočište u teškim vremenima. Radost krsne slave. Mesto prvih, nesigurnih dečjih koraka. Porodica je tačka spajanja prošlosti i budućnosti. Dar predaka i zavet potomcima. Neprobojna tvrđava za naše neprijatelje, domaćinska trpeza za sve ljude dobre volje.

Porodica je poslednji bedem odbrane države. I iskra nade kada smo je gubili. Porodica je temelj državotvornosti, trezor i najverniji........

© Informer