Hteo – ne hteo, zapljusnuo je i mene talas vesti o koncertu Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom hipodromu i reakcija na njega.

Zbilja je neverovatno da skoro pola miliona ljudi plati ulaznicu za takvo jeftino i zloslutno veličanje domoljublja, nacionalnog zajedništva, „slobode” (od čega?) i slavne prošlosti i tradicije. A slavna prošlost nije samo tzv. domovinski rat, nego i ustaška NDH kao „izraz povijesnih težnji hrvatskoga naroda za svojom samostalnom državom” (Franjo Tuđman).

Jadna je zemlja koja baštini „tradicionalni” pozdrav „Za dom spremni”. Trudili su se u Hrvatskoj, od kvaziistoričara i „oca nacije” Franje Tuđmana, preko silnih akademika i kulturnih poslenika, do pevača Tompsona i aktuelnih političara, npr. Andreja Plenkovića i Ivana Anušića, da odvoje na „naučnoj” i verbalnoj bazi svoje vatreno domoljublje i nacionalizam od genocida i ustaštva.

Ali nema tog analitičkog instrumenta, niti tako precizne hirurške ruke koja može da načini rez između, u suštini, istog tkiva, srodnih pojava, bez prolivanja krvi i gubitka života. A savest i dušu su odavno izgubili.

Neki se tamo i ovde čude da se i posle više decenija hrvatski nacionalizam nije iživeo. Zabrinjava ih i mlako reagovanje EU. Ne vide da je krajnja desnica svuda u usponu: od Nemačke, Italije, Holandije, Francuske, Finske, Austrije i Švedske?

Da ne spominjem bivše socijalističke istočnoevropske države. Svojom nedoslednom,........

© Danas