Linija odbrane društva odavno je probijena. To nam ovih dana pokazuju požari koji bukte u Srbiji, naročito onaj koji se 5. avgusta rasplamsao u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, gde je do 9. avgusta izgorelo preko 1500 hektara šume. Bila su ugrožena naselja Dubovac i Šumarak u opštini Kovin, a toksični dimovi su zahvatili širu oblast. Nakon spore organizacije MUP-a, a samim tim i štabova za vanredne situacije, vatrena stihija ni posle tri dana nije zaustavljena zbog čega su se stanovnici ugroženih mesta sami organizovali, uprkos prethodnoj zabrani, ne bi li odbranili sopstveni prag. Bili su zastrašujući noćni prizori građana koji lopatama i drugim alatkama prkose vatrenoj stihiji nadomak svojih kuća u Dubovcu i Šumarku. I dok se direktor „Vojvodina šuma“ uzdao u božju pomoć, građani su se okrenuli samoorganizovanju.

Budući da se nenadležni Vučić mnogo puta hvalio da je „Srbija gigant u mehanizaciji za gašenje požara“, ta super moć se nije osetila u borbi sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari. Naprotiv, i pored silnih miliona koji su investirani u helikoptere Super Puma i Kamov, kao i u Srpsko-ruski humanitarni centar (SRHC) u Nišu, ispostavilo se da je reč o infrastrukturno i profesionalno nespremnoj državi, potpuno rashodovanom sistemu Štabova za vanredne situacije, pri čemu se funkcionalnost suzbijanja ovakvih katastrofa kao i uvek svodi na ličnu hrabrost samih vatrogasaca i dobrovoljaca, koji su se pokazali u Deliblatskoj peščari. Tu su i građani sa lokala, ali i zborovi iz Pančeva, Kovina, Beograda i drugih gradova koji su izveli čitavu logistiku pribavljanja flaširane vode,........

© Peščanik