Žalio mi se nedavno jedan kolega da za 14 godina vladavine naprednjaka nije dobio nijedan poziv za gostovanje u nekoj biblioteci ili kulturnom centru, pa čak ni poziv da napiše neki prilog za domaći časopis. I to sve donedavno, kada mu je stigao prvi poziv iz uglednog Senta, ali sa vrlo specifičnim zahtevom. Naime, trebalo je da napiše tekst o konjima, i to onim rasnim književnim atima, kao recimo o Šarcu Marka Kraljevića, ili staroj bedeviji Đurđa Senkovića, ili đogu Strahinića bana. Ili o konjima u Seobama Crnjanskog, ili pak o konju Draganu kod Dobrice Ćosića koji je na Kolubari ostao bez glave, o čemu znaju da pišu samo prekaljeni akademci. Obični pisci jedva dobace do Rosandićevih konja vranih ispred Skupštine ili u njoj. Zato mi je kolega predložio da ja napišem taj tekst za časopis, ali sam ga brzo odbio sa izgovorom da u poslednje vreme pišem isključivo o magarcima, jer su mi oni mnogo draži od konja, koji su ne samo politički podobni već i ekonomski isplativiji. Naime, jedan temat o konjima u prestižnom časopisu može biti idealan projekat koji će oberučke podržati kako ministar kulture Nikola Selaković, tako i gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković, čije su tajne komisije na poslednjem konkursu nagradile sve same konjičke projekte.

Pristajući na naprednjačku diktaturu, domaći časopisi se uglavnom drže konja i eventualno volova u književnosti, o čemu će se uskoro govoriti i na Harvardu, kako najavljuje Književna istorija, koja ima specijalni ugovor s tim univerzitetom. Jedna grupa tamošnjih studenata već je obišla gradilišta EXPO. Naposletku, ako ne bude američke promocije, solidna prezentacija se uvek može održati u Biblioteci grada Beograda, kojom od novembra prošle godine nezakonito upravlja kadar ministra Selakovića – Nenad Milenović, bivši direktor Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“.

Ukoliko se može verovati........

© Peščanik