Naslov treba pročitati kao pitanje čiji smo adresat mi sami, dakle pobunjeni žitelji Srbije: šta ako porazimo sami sebe i tako predamo/poklonimo pobedu Vučiću? Neka mi čitalac odmah oprosti: i naslov i pitanje na koje bi naslov da referiše zvuče apokaliptično, i sasvim je moguće da preterujem. Štaviše, vrlo je verovatno da je to neprikladna reakcija na jedan možda čak i nebitan detalj sa skupa u Kraljevu. Borba i dalje traje, a do njenog kraja biće mnogo ovakvih i onakvih stvari, koje se mogu čitati – namerno čuvam tu neodređenost – i ovako i onako.

Uostalom: pa šta ako je poslanica Pavlović govorila na skupu studenata u Kraljevu? Utoliko više pa šta, jer je Pavlović postala poslanica na listi notornog Nestorovića. Nema smisla zamerati sad studentima što su se ogradili od opozicije – onomad bi se to reklo: podigli sanitarni kordon oko nje – a pozvali poslanicu Pavlović da govori u njihovo ime. Možda bi im se samo moglo zameriti što su prekršili svoje pravilo da niko ni iz jedne stranke ko se nalazi na nekom važnom mestu – a i skupština je valjda jedno takvo mesto – ne može imati veze s njima. Kada se malo razmisli, ni ta se primedba ne drži.

Neka mi čitalac ne zameri na svetogrđu, poređenje nije zlonamerno, više je deskriptivno. Dakle, Nestorović je glasove na izborima uzeo s pričom sličnom studentskoj priči: opozicija je izneverila ljude, gleda samo svoje sebične stranačke interese, ne razlikuje se nimalo od ljudi iz vlasti, i naposletku obrukala se onomad kada je i sama bila na vlasti (mada, za pola aktuelnih stranaka to ne važi), zato sad uostalom i gledamo režim s Vučićem na čelu. Mi, Nestorovićevi, novi smo, nesebični, nikada nismo bili na vlasti i nije nam namera da se profesionalno bavimo politikom. Pa tako s Nestorovićem i Pavlović.

Kada studenti pozovu Pavlović da govori, oni samo pokazuju........

© Peščanik