Evo pitanja: zašto je Vučić (opet) zakazao i (još jednom) otkazao režimski skup u Novom Sadu? Odmah da kažemo, to je pitanje izvedeno iz osnovnijeg pitanja: zašto uporno zakazuje skup u Novom Sadu (ili u Užicu, kad smo već kod toga, ili bilo gde)? To vam je isto kao i kad bismo pitali: zašto se ministarstvo prosvete i vlada čiji je deo uopšte trude da sastavljaju nacrte izmena zakona o obrazovanju (sve malim slovom jer je sve nebitno) kada ionako mimo zakona rade šta god im se prohte a bez ikakvog straha od toga da će jednom morati da polože račun i prihvate odgovornost za posledice svojih odluka?

Jeste, sve je to jedan isti obrazac: bilo da je reč režimskim o predlozima zakona ili o Vučiću koji sumanuto hoda po Srbiji i pravi predizborne skupove uprkos tome što ti skupovi sa samim izborima i rezultatima na njima neće imati nikakve veze.

Da to s Vučićem malo elaboriramo. On ne mari šta ljudi misle o njemu i da li ga žele ili ne žele na čelu Srbije. Na tom čelu on će ostati uprkos svemu dok god može po bilo koju cenu. A opet, stalo mu je da, ako izbora uopšte bude, na njima pobedi, koliko god ti izbori bili nepošteni i neslobodni, kao što mu je stalo i da kreira sliku da ga „narod“ voli iako zna da ga narod više ne želi i da na svaki način – dobro, ne baš na svaki način – gleda da ga se oslobodi kao od mrskog okupatora. Odakle dakle ta (prividna) dvostrukost: možete da radite šta hoćete bez obzira na zakon, a ipak menjate zakon da biste pravno institucionalizovali samovolju; nije vas briga što vas ljudi ne žele i grabite se za vlast uprkos tome, a opet hoćete sliku da vas ljudi vole i poštuju?

Sa stanovišta trošenja resursa, šta god rekli tumači domaće zbilje, to je iracionalno ponašanje. U uništenoj državi, ustav i zakoni ništa ne vrede, a takvim, bezvrednim dakle, učinila ih je upravo tekuća vlast. Baš kao što je uništila i živote žitelja Srbije od kojih za uzvrat očekuje ljubav i samo ljubav. Dobar primer za to je najava režimskog skupa (i njegovo otkazivanje) u Novom Sadu – mi ćemo da vas ubijamo, a vi ćete da nas volite: to bi bio jedini ispravni slogan za taj (otkazani) skup. Mala digresija: ne bi me čudilo da su isti ti ljudi isto očekivali i od svojih dotadašnjih suseda u ratovima iz devedesetih.

Što pokazuje da su stvari zapravo složenije od naopakog nacionalizma – (lični i kolektivni) poremećaj je mnogo ozbiljniji i dublji od toga. Evo, da ne pričam ja, neka čitalac sam razmisli: šta će režimu skup u Novom Sadu? I – da ponovimo – kad ga je jednom zakazao, zašto ga je otkazao?

Ili: kakva je to predizborna kampanja i uveravanje ljudi da treba da glasaju za vas, ako te ljude nemilosrdno bijete i zlostavljate i očigledno demonstrirate da vas nije nimalo briga da li će stradati i eventualno izgubiti život vašom i samo vašom krivicom? Ko normalan ide u takvu kampanju i šalje takve........

© Peščanik