Režim se već godinu i po nalazi u gotovo neprekidnoj i iscrpljujućoj predizbornoj kampanji. Menjali su se samo njen intenzitet i neposredni povodi; sama kampanja zapravo nikada nije prestajala. Čini se, međutim, da je vlast u međuvremenu dosegla tačku propagandnog zasićenja, onu u kojoj sveprisutnost više ne proizvodi nužno dominaciju, nego počinje da izaziva zamor, iritaciju i odbojnost. Drugim rečima, propagandna saturacija počinje da proizvodi psihološki otpor: što se poruka nametljivije ponavlja, to je veća potreba dela javnosti da joj se opire. Usred kontinuirane logoreje predstavnika vlasti, rektoru Vladanu Đokiću bilo je dovoljno da dostojanstveno ćuti ili napravi jedan ili dva simbolička gesta pa da gotovo preko noći postane prepoznatljiva politička figura. Režim je, figurativno govoreći, ispucao argumente, zamorio javnost i samoga sebe, izduvao se, izuo i umorio, dok je Studentska lista tek počela politički da govori. Otuda i nesrazmerna količina pažnje koju danas privlači: inicijativa i politički momentum prešli su na njenu stranu, makar u delu javnosti koji želi promenu vlasti.

U poslednjih desetak dana političku pozornicu Srbije obeležili su pre svega događaji čiji su protagonisti bili studenti, vesti koje su dolazile iz studentskog pokreta ili potezi drugih političkih aktera........

© Peščanik