Lekovito bi bilo brzo, naprasno i zauvek zaboraviti sve što se desilo u Domu vojske, Crkvi Svetog Luke i na Topčiderskom groblju. Ali posle svih domaćih, regionalnih i međunarodnih implikacija koje je proizvela ova službeno-neslužbena državna sahrana, to više nije moguće. Ona je povod da se još jednom zapitamo zbog čega su se predstavnici države i Crkve u tolikoj meri identifikovali sa likom i istorijskom ulogom pravosnažno osuđenog ratnog zločinca. Još važnije, treba videti da li je reč o kontinuitetu jednog odavno uspostavljenog odnosa prema zločinima devedesetih ili o novoj fazi u kojoj se više ne relativizuju samo presude i kvalifikacija zločina, nego se postepeno rehabilituju i sami počinioci.

Najpre država, odnosno aktuelni SNS-SPS režim, čiji odnos prema generalu Mladiću ipak iznenađuje kada se uporedi sa formalnim pozicioniranjem njihovih prvaka tokom prethodne decenije. Predstavnici tog režima, naime, nisu poricali da se u Srebrenici dogodio zločin ogromnih razmera. Aleksandar Vučić je događaje u Srebrenici u različitim prilikama nazivao „užasnim“, „velikim“ i „strašnim zločinom“, a 2015. izjavio je da „ne postoje reči kojima bilo ko može izraziti žal i tugu za nastradalima, kao i bes i ogorčenje prema onima koji su taj monstruozni zločin počinili“. Tada je tvrdio da se Srbija tog zločina gnuša i da će njegove počinioce privoditi pravdi.

Zvanična Srbija osporavala je i nastavlja da osporava pravnu kvalifikaciju genocida, ali nije osporavala razmere samog zločina niti se, makar deklarativno, poistovećivala sa njegovim počiniocima. Takva linija rezonovanja bila je prisutna i tokom kampanje protiv Rezolucije Generalne skupštine UN o međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici: prihvatamo da je počinjen strašan zločin, ali odbacujemo njegovu pravnu kvalifikaciju genocida.

Već je tada, doduše, bilo teško prevideti simbolički pomak. Zvaničnici Srbije, navijački zaogrnuti državnim zastavama, pretvarali su raspravu o kvalifikaciji jednog zločina u demonstraciju nacionalne ugroženosti. Ali između takve politike poricanja kvalifikacije i onoga čemu smo prisustvovali........

© Peščanik