Jedan mandat je bio dovoljan za Sanelu Prašović Gadžo da shvati da ona nije osoba za politiku.

Četiri godine u Zastupničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine završilo je 2022. i sa nekoliko hroničnih bolesti.

„Procesi koji se dešavaju, pa na koncu i govor mržnje i uvrede i prijetnje, sve se to odrazilo na mene i moju porodicu“, kaže Prašović Gadžo u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, uz komentar da je „jedan mandat dosta“.

„Ali ja sam taj mandat maksimalno iskoristila da uradim konkretne stvari,“ dodaje ova bivša novinarka.

Međutim, u četiri godine mandata stane mnogo toga. Inicijative, rezolucije, rad ali i pretnje, uvrede i napadi. I to vrlo često seksistički i na rodnoj osnovi. Žene u politici često se napadaju na osnovu izgleda i pola, što je vidljivo i tokom ovogodišnje predizborne kampanje za opšte izbore.

Izborna priča počne o platama, završi na ratnim ranama

Izborna priča počne o platama, završi na ratnim ranama

A kada muškarac u politici pogreši, njegove odluke se „manje kritikuju, gledaju,“ navodi Prašović – Gadžo.

„Niko ne analizira izgled muškaraca u politici, način na koji su nešto kazali. Dok su političarke pod jednim strašnim pritiskom i pod lupom.“

Ona nije jedina. Međunarodno istraživanje Interparlamentarne unije pokazalo je da se čak 76 posto ispitanih političarki suočilo sa nekim oblikom nasilja, u poređenju sa 68 odsto muškaraca.

Poslednje istraživanje rađeno na ovu temu 2019. godine iz Vestminster fondacije za demokratiju pokazalo je da je 60,2 odsto ispitanih političarki doživelo neki oblik nasilja tokom svog angažmana.

„Dostupna međunarodna istraživanja pokazuju da nasilje i dalje predstavlja ozbiljnu i sistemsku prepreku ravnopravnom političkom učešću žena“, kaže Anela Kadić Abaz, koordinatorka programa Rodno odgovorno upravljanje u UN vimin koji trenutno rade na istraživanju o nasilju nad ženama u politici u BiH kroz analizu aktuelne predizborne kampanje.

Napominje da se radi o globalnom problemu koji se sve više seli u digitalni prostor.

Nasilje trpi i porodica

Novinarsku karijeru započetu 1991. Sanela Prašović Gadžo kratko je zamenila onom političkom. Danas je vlasnica produkcijske kuće i kaže da zna da nije za politiku, ali da joj nije žao četiri godine mandata zbog stvari koje je učinila.

Međutim, u razgovoru za RSE, priseća se kako se tokom tih zastupničkih dana nije samo suočavala sa govorom mržnje, već i pretnjama. I to ne samo ona, već i članovi njene porodice. Mandat uz nju su proživljavale i njene dve kćerke. Njena mlađa kćerka je bila i maltretirana u školi.

Učili su se da ne čitaju komentare, ali priča, druga deca u školi ih čitaju.

„I onda druga djeca kažu vašem djetetu, koje je u osnovnoj školi ‘za mamu ti kažu da je to, to’. I onda vaše dijete doživljava traumu. I onda vi imate već taj problem, nije samo vaš problem. I nije problem u političkoj stranici i nije problem uopšte u javnosti. To je problem koji vi onda imate unutar porodice da svoje dijete ojačate i izliječite od tog pritiska.“

I to su strašne stvari, dodaje Prašović Gadžo.

„Zamislite kad vam napišu treba joj kćerke silovati. To je nešto na šta ja nisam često imala odgovor. Ne možete odgovarati na komentare, ne možete botovima odgovarati“, kaže Prašović Gadžo. Dodaje da većina komentara dolazi iz stranačkih botova i da bi to trebalo sankcionisati.

Digitalno nasilje i seksualno uznemiravanje je nešto što prati žene u politici, slažu se sve sagovornice Radija Slobodna Evropa, bez obzira iz koje političke opcije da dolaze.

„Nema tu razlike. Puno će vode Bosnom proteći, puno će se izbora održati i puno će žena ući u politiku, a isto tako i izaći. Strah me je to izgovoriti, ali mislim da će se to teško mijenjati“, kaže Prašović Gadžo.

Do mandata „samo preko........

© Danas