Odavno mislim da nema većeg dostignuća ljudskog roda od jezika. Da li je moguće zamisliti ijedan segment civilizacije bez jezika, i bez obzira da li je upotreba koščurine kao oruđa i oružja (pogledati „Odiseju 2001“ Stenlija Kjubrika) prethodila jeziku ili je jezik ta bozonska čestica civilizacije, komunikacije, sporazumevanja ili planiranja, ne znam, ali jedno je sigurno: jezik je moćan segment ljudske prošlosti i budućnosti i poseduje svojevrsni imunitet kojim se brani od zloupotreba kojim su defektni ljudski karakteri skloni.

Shvatili ste, pretpostavljam, da ću se u nastavku ovog teksta pozabaviti jezikom tiranina i njegovih tiranstvu privrženih saradnika kojim nam oni više govore o sebi nego o onome o čemu oni misle da govore. Jezik kao lakmus papir nečijih namera, karaktera, želja i na kraju frustracija, kompleksa i psihoza. Jezik kao doušnik ili svedok saradnik kojim se patologije tiranstva otkrivaju tiradama samih tiranina.

„Borićemo se na svakom mestu. Borićemo se i pružaćemo im otpor na svakom mestu, samo hoćemo da VRATIMO sve što su nam oteli, a sve što je bilo normalno“ izjavio........

© Danas