Dragi studenti, U pismu pre mesec dana sam objasnio kako studenti pobeđuju nacionalizam, a ove nedelje ste to i pokazali odgovorom ministarki Snežani Paunović koja je izgovorila onu zastrašujuću rečenicu – da bi 1998. godine, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, „etnički očistila Kosovo“. Vi ste pobedili nacionalizam jer niste ćutali. Odgovorili ste onako kako priliči svesti koja odbija da bude zatrovana. Vaša objava pod naslovom „Ne želimo drugima ono što ne želimo sebi“ odjeknula je kao šamar salonskom fašizmu koji decenijama parazitira nad Srbijom.

Danas je godišnjica završetka bitke na Kozari. Želim da počnemo od tog 18. jula 1942., jer je on ključna tačka našeg moralnog i istorijskog kompasa. Kozara je neuporedivo značajnija od Kosovske bitke, iako vas režimska istoriografija i nacionalistička propaganda uče suprotno.

Kosovska bitka je pretvorena u mit koji služi kao pogonsko gorivo za večiti poraz, izolacionizam i mržnju prema drugome. To je mit o svesnom izboru smrti, carstva nebeskog umesto zemaljskog, koji je vekovima zloupotrebljavan da bi se opravdalo stradanje u ime teritorije i vladara. Kosovski mit nas drži zarobljenima u 1389. godini, u feudalnom svetu gde je podanik dužan da gine za krunu, dok se od njega krije jednostavna istina – da su se pod tim zidinama borili i ginuli ljudi različitih vera i naroda (Srbi i Albanci na istoj strani), a ne samo mitski heroji jedne nacije.

I studenti u blokadi opipavaju puls građana

I studenti u blokadi opipavaju puls građana

Kozara je nešto sasvim drugo. Bitka na Kozari nije mit o porazu – ona je spomenik ljudske solidarnosti i aktivnog otpora protiv apsolutnog zla. Na Kozari se goloruki narod, predvođen partizanima, suprotstavio brutalnoj mašineriji nemačkog Vermahta, ustaškog režima i četnika Draže Mihailovića.

Na današnji dan je oko 50 hiljada civila – uglavnom Srba – odvedeno u Jasenovac, a ponavljam da su u tom etničkom čišćenju učestvovali četnici na strani Nemaca i Ustaša. Četnici su tako pomagali onima koji su učestvovali u genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima. Bitka na Kozari je bila izgubljena, ali je stvorila nepobediv lanac solidarnosti koji je na kraju pobedio mašineriju Sila Osovine.

Kozara je univerzalna lekcija o tome kako se brani dostojanstvo čoveka kada je ono najugroženije. Ona je dokaz da se sloboda ne dobija na poklon, niti se o njoj pregovara sa........

© Danas