Čim sam, minule subote, video da je Beograd osvanuo okićen bilbordima sa rođendanskom čestitkom predsedniku Lukašenku, istog časa, po ugledu na domaće domoljube, reših da zloupotrebim i privatizujem prostor naslova kolumne u Danasu.

I da tu naškrabam šta god poželim. Bilbord nemam, možda bih neki i mogao da zakupim, ali bih verovatno ubrzo proglasio bankrot i izvršio samoubistvo, no u tom slučaju popovi mi ne bi otpevali opelo, morao bih da se zadovoljim kratkim govorom nekog ucveljenog rođaka, što nije nimalo utešno. Stoga, ovim skromnim putem, na ovom improvizovanom bilbordiću u Danasu, predsedniku Lukašenku želim što brži sunovrat sa vlasti.

Ipak, nećemo se danas, što ste mogli pomisliti čitajući naslov, baviti rođendanom predsednika Lukašenka (daleko mu ružna kuća), niti mojim samoubistvom, već ćemo se, što niste mogli pomisliti čitajući naslov, baviti obiljem mentalnog đubreta kojim smo zastrti, a u koje svrstavam i bilborde sa rođendanskom čestitkom predsedniku Lukašenku, i bilborde uopšte. Zato ne okolišajmo.

Javni, a bogami i tajni, mentalni prostor u Srbiji, ruku na srce, izgleda kao da su ga zajedničkim snagama stvarali Stiv Benon i Aleksandar Dugin, čija su palamuđenja toliko kompatibilna da bi pomenuta dvojica, na obostranu sreću, mogli da stupe u istopolni brak. Za neupućene, Stiv Benon je bivši medijski ideolog i strateg Donalda........

© Danas