Iako se držim sopstvenog svetog pravila da se estradom, te estradnim kuloarskim zbivanjima, bavim tačno onoliko koliko se estrada bavi mnome, dakle nimalo, reših da sopstveno sveto pravilo prekršim. I to zbog naročitog doprinosa estradnih pregalaca na očuvanju ovog ili onog režima, naročito ovog režima.

Da nešto razjasnim. Pod A, pod estradom, podrazumevam zlokobne narodnjake, kao i još zlokobnije hibride narodnjaka i rokera, popera, rejvera ili džezera. Pod B, ovo nije muzička kritika, sve gorenavedene žanrovske odrednice nalaze se tu radi raspoznavanja delatnika na očuvanju režima. Pod C, ovu kolumnu pišem jer danima, tvrdoglavo, pokušavam da se setim jednog jedinog estradnog pregaoca, a da nije u pitanju Milan Topalović Topalko (prijatelj mi dometnu i Seka Aleksić), koji se ikada, javno, ili barem polujavno, usprotivio ovom ili onom, naročito ovom režimu. I pod d, uopšte mi ne polazi za rukom ovo pod c.

Ukoliko malo grebucnemo ispod površine – bez idenja u bogzna kakve dubine, jer nema tu bogzna kakvih dubina – videćemo da je veza nenarodnog režima i estrade možda i jača od veze nenarodnog režima i crkve. Pored osnovnih ideja vodilja, a iste važe za oba pomenuta odnosa, kao što su međusobna zaštita guzica, nezaustavljivo zgrtanje love i obilno tandaramandaranje, zajednička ideja vodilja u vezi režima i estrade........

© Danas