Kad sam već prethodnih nekoliko dana proveo u Drvaru, onomad zvanom Titov Drvar, gradiću u zapadnoj Bosni i Hercegovini, red nalaže i da ispripovedam kako sam to izvršio desant na Drvar u sparno leto 2025. Valja napomenuti, jer može biti pogrešno protumačeno, da nisam imao nameru da uhvatim ili eliminišem Mileta Dodika kao što su Nemci hteli da uhvate ili eliminišu druga Tita u leto 1944, već su razlozi mog desanta na Drvar bili privatne i miroljubive prirode. Uostalom, Mile Dodik se i ne skriva u pećini poput druga Tita, već se baškari u svojoj kičerskoj kućerdi u Laktašima.

Desant nisam izvršio iz vazduha kao što su to učinili Nemci, već kopnenim putem, u svom malenom suzuki sviftu, i moram napomenuti da nije bilo nimalo lako kada se Srbin iz Srbije laganim japanskim vozilom probija kroz obruče koje Srbi iz Bosne, usput, postavljaju u svojim teškim nemačkim vozilima na dizel, mahom crne boje, mahom marke folksvagen. Da ne pominjem da je trebalo proći i pokraj zaseoka Vulini na planini Manjači, a ostati neprimećen. Stoga, nadomak zaseoka Vulini, nagazih na gas, te uz škripu guma, dim iz guma, dim iz auspuha, pičkin dim i ostala automobilistička proseravanja, glavom bez obzira, u svom suzuki sviftu, projurih pokraj zaseoka Vulini, svesno kršeći mnoštvo bosansko-hercegovačkih saobraćajnih propisa.

Pošto........

© Danas