Gori nam pod nogama. Bukvalno. Ne znamo kuda se krećemo. Put ka šumskoj kući oko koje gori vatra više nije prepoznatljiv jer je sve spaljeno. Idemo šumskim putevima iz Trujinog naselja na Deliblatskoj peščari. Lutamo. Noge nam tonu u pesak ispod kog i dalje tinja. Spaljena priroda oko nas ima nesnosan smrad. Sve je prekriveno pepelom i gareži. Noge su nam crne do kolena. Nosimo maske preko lica kako bismo se sačuvali, ali one nisu od preterane pomoći.

Pažljivo posmatramo kuda se krećemo kako neko spaljeno drvo ne bi palo preko nas. Nema nijednog živog bića u okruženju. Čujemo šuškanje spaljenog drveta i rastinja koje se i dalje dimi.

Uspevamo da izađemo iz spaljene šume i svega onoga što je iza sebe ostavila vatra. Nailazimo na put koji se račva u dva pravca. Na jednoj grani manjeg drveta stoji zakačen papir na kom piše „Centrala“ i strelica koja pokazuje ulevo, a na podu se nalazi papir, koji je očigledno otpao sa grane zbog vetra, na njemu piše „Lugarnica“ i strelica koja pokazuje pravo. Kuda sada?

Razmišljamo kuda je pravi put. Osećamo strah jer iza nas čujemo da se vatra približava ka nama, a mi stojimo u mestu. Brzo odlučujemo da krenemo desno. Pucketanje vatre postaje sve glasnije, a jedino o čemu razmišljamo u tom trenu su krošnje koje se nalaze iznad naših glava. Šta ako se zapale?

Svuda u okolini se nalaze vikendice i kuće koje su jedva preživele prethodnu noć. Lokacija na kojoj se nalazimo i dalje pripada selu Kajtasovo.

Odoše Macut i Dačić, za njima helikopteri, narod na cedilu

Odoše Macut i Dačić, za njima helikopteri, narod na cedilu

Šetamo kroz pesak nekih stotinak metara, čujemo vozilo. Nailaze vatrogasci i vatra počinje ozbiljno da se rasplamsava. Hvata rastinje i drveće. Veliki plamen se nadvija nad momcima koji pokušavaju da ugase vatru.

Ubrzo dolazi šumar, uzima lopatu i pokušava da im pomogne u gašenju požara. Uspeli su da stabilizuju požar koji je i dalje nastavio da tinja. Šumar nam daje hladan sok, a jedan vatrogasac pali cigaretu nakon dobro odrađenog posla. Svi smo se našalili na račun toga, valjda te takve, sitne komične situacije održavaju da ostaneš normalan u ovakvim trenucima.

Razgovaramo sa šumarom o trenutnoj situaciji i ekološkoj katastrofi koja nas je zahvatila. On je iz ovih krajeva i mnogo teško i emotivno doživljava čitavu situaciju, kaže nam da bismo trebalo da razgovaramo sa jednom starijom meštankom Trujinog naselja koje se nalazi u blizini. Odmah prihvatamo jer je mnogo teško naći nekoga ko je voljan da ispriča kroz šta........

© Danas