Mnoga državna preduzeća su privatizovana, državni sektor je značajno smanjen jer vlada troši nikad manje novca na javna ulaganja, porezi na dobit preduzeća su srezani na relativno nizak nivo, tržište je liberalizovano, najviše marginalne stope poreza na dohodak su smanjivane što je privuklo veliki broj stranih kompanija i ohrabrilo domaće investitore u pokretanju biznisa, izvoz je eksplodirao. Sa najvišim stopama privrednog rasta zemlja je postala evropski ekonomski tigar i ušla u zlatno doba.

Ma jok, nije Srbija.

Ovako je impresivni put izlaska iz ekstremne nerazvijenosti i siromaštva pre tri decenije započela – Irska. Protržišne reforme omogućile su toj državi da u prvom petogodišnjem periodu (1995-2000.) sprovođenja reformi ima prosečan ekonomski rast od 10 odsto i da danas postane šesta najslobodnija ekonomija na svetu (prema rang listi instituta Frejzer i Kejto za 2023. godinu. A 2015. bila je na devetom mestu).

Sinonim za ekonomski preobražaj Irske su najveće farmaceutske i kompanije iz hemijske industrije, medicinske opreme, tehnološki džinovi, avio kompanije… koje su sedišta ili proizvodne pogone preselili u tu zemlju.

Impresivni ekonomski rast i skok standarda postignuti su bez ikakvih državnih subvencije, bez preznojavanja premijera ili predsednika države, bez pogodbe u četiri oka, bez državnih tajnih ugovora sa stranim investitorima, bez komparativnih prednosti države kao što su jeftina radna snaga ili besplatna energije.

„Srbija više nije atraktivno mesto za strane investicije jer više nema jeftinu radnu snagu i zato što je neko namerno uništio univerzitet i dualno obrazovanje“, izjavio je predsednik Srbije u četvrtak 9. oktobra.

Bilo je to nezabeleženo istorijsko priznanje kraha ekonomske politike koji je u prethodnih 13 godina kreirao i sprovodio (prvo potpredsednik vlade, pa premijer) predsednik države. Niko nikad do sad nije tako jasno osporio rezultate njegove ekonomske politike nego on sam.

© Danas