Teška su ovo vremena za šmiru i njene delatnike: provaljenost svake fore rekordno je brza.

Nije se samo narod oskolio da progleda, nego su i režimlije, računajući na osnovu iskustva da im je publika krajnje mazohistična, počele da se ponašaju u skladu sa svojom istinom (ali onom pravom): Nestorović otvoreno reče da je ruski agent, Radeta bez pardona izjavljuje da se, pobede li, narednih godina više niko drugi do vlast neće pitati o jadaritu (dakle, kopaće se), a gradonačelnik Šapić više svoju prirodu ne ograničava na lomljenje mobilnih telefona nego lomi nos odbornici. Plan je ipak, kao i uvek, bio „mi smo pristojna Srbija i patriote“. Međutim, plan za planom, propada cela azbuka i sve je jasnije da ostaje samo plan Š: ukradi i prebij.

U tako nepovoljnoj klimi, čoveku koji decenijama vodi kampanju sopstvenog dehumanizovanja, jer njegovo prisustvo u etru samo po sebi to radi otkad je zinuo, neki tim stručnjaka, na čijem čelu je verovatno on sam, predložio je genijalnu ideju da se sad baci na kampanju svog očovečenja. Što bi se reklo u filmu Little miss Sunshine, „pravimo se da smo normalni“. Dok Potemkinove kulise padaju i otkrivaju ruglo ništavila, glavni glumac se i dalje uzda u isti trik: gledajte u mene, slušajte moj monolog, imam novu rolu. Građanin Vučić. Sišao s Olimpa u prizemlje da se druži sa smrtnicima licem u lice i pomazi svu mačkad Srbije, pobuđujući još veću jezu no onomad kad je, s humanoidnom ubedljivošću njegovih robotskih drugara Milutina i Dragutina,........

© Danas