Na dvorskom podijumu pleše se najnoviji bitangaški tango: sad je ideja da zađubrimo odnose s Crnom Gorom, jer istraživanja pokazuju da su gledaoci Informera oguglali na tradicionalno trovanje mržnjom prema svim ostalim komšijama. To je njima ko dobar dan, a dan mora biti loš, dramatičan, tablete za pritisak ne smeju delovati.

I pošto je plan da se udaljimo od Crnogoraca, evo da istaknem još jednu razliku koja nas deli: dok mi ovde imamo frazu otišao u… pa, u ono što ćemo zarad pristojnosti u daljem tekstu zvati „cenzurac“ – u CG se ne kaže tako. Oni kažu: pošao u cenzurac. U toj jezičkoj nijansi vidi se pogled na svet, životni optimizam. Tek se pošlo, može i da se stane pre no što se stigne; mi smo pak eksperti za konstatovanje da se na destinaciju nepovratno stiglo.

Kada Daliborka Uljarević, politikološkinja iz Podgorice, u komentaru na aktuelnosti kaže da poglavica ovdašnji „gubi svaki kompas“, prevod s bontona na realizam glasi „e sad je skroz otišao u cenzurac“; tu čak ni susedi dobričine ne vele da je reč o polasku, suviše je očigledno. I još očiglednije nakon epizode koju ćemo mi manje fini pamtiti pod šifrovanim imenom „(žv)Alibaba i 87 razbojnika: rđava priroda i još gore društvo za prvi razred osnovne“.

Taj zaplet dolazi tek koji dan nakon onog s pticama, koji je još jednom pokazao da u Srbiji ne moraš biti ljudsko biće da bi te SNS ugrožavao. Ptići zagrađeni golemim banerom, krici roditelja koji očajnički obleću oko platna na........

© Danas