U ponedeljak, 2. marta 2026, bilo je tačno dvadeset godina od kako sam objavio svoju prvu kolumnu u dnevnom listu „Danas“. Dakle, dvadeset godina pokušaja da rečenicama intervenišem u društvenu stvarnost – i tako svake nedelje. Dve decenije jedne bizarne novinarske forme koja je istovremeno intimna i javna, skromna i ambiciozna, marginalna i, barem za moj život, presudna. Zahvaljujući kolumni, stekao sam i mnoge prijatelje i mnoge neprijatelje.

Upoznao sam političare, ugledne pisce i javne ličnosti, i sve najveće novinare u Srbiji. Ručao i večerao sa ambasadorima. S druge strane, zbog kolumne je neretko trpeo moj posao na fakultetu, a trpela je i moja porodica. I za ovih dvadeset godina, propustio sam samo dve: kada mi je preminuo otac, i kada je majka dobila upalu pluća. A odmah nakon te prve kolumne (2006), roditelji su mi kupili moj prvi laptop. Od 28 godina trajanja „Danasa“, ja za isti pišem čitavih dvadeset. Počeo sam kao student, a zatim i diplomirao i doktorirao. Zaposlio se kao asistent, i kao redovni profesor. Objavio nekoliko knjiga, i tušta i tma naučnih radova. Posetio i NJujork i Tokio, i Pariz i Vegas. Oženio se, i dobio decu. Promenilo se sve – i promenilo se ništa.

I zato, neka čitalac oprosti na uzurpaciji ovog prostora radi samorefleksije. Šta ja to radim? Šta je uopšte kolumna? Čemu to uopšte služi? U najopštijem smislu, kolumna je periodični autorski tekst koji kombinuje analizu, stav i stil. Ona nije vest, zato što ne pretenduje na neutralnost. Nije ni naučni rad, jer ne zahteva metodološku strogoću. A nije ni čista esejistika, jerbo ima ograničeni rok i prostor, te urednički okvir. I zato, kolumna je krajnje neobični hibrid između novinarstva i književnosti, društvene teorije i dnevnog komentara, te između ličnog glasa i javne odgovornosti. I kolumnista je specifična vrsta bića. Nije novinar u klasičnom smislu (ne ide na teren i ne lovi izjave), a nije ni analitičar-ekspert koji se sakriva iza grafikona i šatro objektivnih analiza. Drugim rečima, za razliku od vesti (koja mora biti objektivna) i reportaže (koja mora biti dokumentarna), kolumna sme da misli naglas. Mediološki, ona je jedini novinarski žanr koji eksplicitno tvrdi da ima autora – ne samo potpisnika, već čoveka sa stanovištem. Upravo zato ga i ilustruje fotografijom. A kolumna je možda i najstarija forma intelektualnog novinarstva. „Eseji“ Mišela Montenja bili su kolumne bez lista,........

© Danas