Diktator se pojavio u roza sakou i uprizorio dosad najočigledniju sliku diktature: on govori na Trgu partizana („ako se dobro sećam“ – baš bi bilo bolje da je četnički), okružen busovanim kačketarima, dok iza sedmog reda policajci i batinaši sprečavaju pristup a zatim mlate protestnike. Taman se predsednik opštine Čajetina zahuktao, kad eto operske uvertire i dođe on, diktator, prekide čoveka bez pardona i sažeto objasni tri osnovne laži kojima bez prestanka kljuka lobotomirane i puni program „nacionalne“ televizije između dve epifanije plastičnih uložaka. Roza život, koji se otvara kako kineskom kolonizacijom tako i sistemom rakija-za-put i domaćin-ni-za-šta, sada se može opisati samo kao opšte ogagavljenje, i zato izrazito pojednostavljenje predstavljanja notornih, ofucanih, šepavih i ćoravih laži.

Prva osnovna laž: oni* hoće fotelje. Ako su fotelje nešto loše, zašto se onda nosioci vlasti tako dugo u njima gnezde i tako im je teško da iz njih odu? Umesto da proklete........

© Peščanik