Da imam takve moći, ili da sam makar dobio ovlašćenja, amnestirao bih nitkova. Ukazom, usmenom naredbom ili pozivom na referendumsku aklamaciju. Na ovakvo saosećanje prema njemu naveo me je prizor u kome on hrani ribom vatrogasca Plemića. Ništa slično nisam video ni čuo svih ovih godina gledajući taj nepodnošljivo gadan lik. Sendvič sa ribom je sam vrh nastrane gastronomske literature pretvorene u političku scenu i vrhunac trpljenja pred šejtanovim iživljavanjem na zgarištu.

To je čulni doživljaj pristajanja na prisilna uživanja i patnju, oživljavanje Isusa od gipsa koji ribom hrani samo jednoga. Ali ta riba je ostala nepojedena, jer se Plemić, kako čujem obilno ispovraćao, pa je preskočilo ribetine za sve.

Probaću da obrazložim zašto tražim oproštaj, ili pomilovanje kad dođe taj trenutak. Nije to samo zato što jurodivi inače ne odgovaraju za svoje postupke, jer su mahniti samo Hrista ili sotone radi. Nego pre svega zato što su već dobili oproštaj od nas,........

© Peščanik