Vidi, gubiš izbore, moraš da napraviš paniku i da ih onda ili dobiješ igrajući na strah birača ili da ih odložiš.

Sve vreme dižem paniku, plašim ljude migrantima, Ukrajinom, propašću hrišćanstva, to radim tako dugo da su, izgleda, oguglali.

Znam, znam, ali nešto novo, neka pretnja, terorizam recimo, i to baš da Ukrajinac ili migrant budu teroristi.

To bi bilo dobro, al mi ništa ne pada na pamet.

Pa, evo, recimo, pronađeš eksploziv blizu gasovoda, gas je ruski, terorista ukrajinski, sve na svom mestu, pa biraš hoćeš li vanredno stanje i odlaganje izbora ili strah i paniku i onda da ih dobiješ.

Razumem, al ko da nađe taj eksploziv, to bi trebalo da bude kao neka spektakularna akcija?

Kako ko? Vojska, policija, svi zajedno, oklopna vozila, helikopteri, patrole na putevima… eto spektakla.

Da, da, razumem, al ne mogu tek tako, kobajagi, da podižem vojsku i policiju. Ipak ti ljudi treba da rade svoj posao, a ne da glume u predstavi za potrebe izbora.

Eh, bre, pa zar ćeš se ti sad pokazati kao totalni politički amater, ti, od koga sam sve naučio? Naravno da su i vojska i policija samo glumci u izbornim kampanjama, a država služi kao kulisa. Pa ja to stalno radim. Sećaš se, pričao sam ti, ono kad smo jurili atentatore u Jajincima. Ili nedavno, njih dvojicu, usred protesta, kao se šetaju Beogradom i traže priliku da me ubiju.

Ne, ne, ne bih da se tako igram s državom i službama, postojaće Mađarska i posle mene, ne bih da rušim stubove na kojima stoji.

Možda Mađarska i hoće, ali ja verovatno neću. Tvoji izbori su i za mene biti ili ne biti, da to tako kažem. Ako nećeš ti, ja ću. Računaj da ti je to poklon od mene za kampanju.

Dobro, neka bude tako, ali da znaš da se neću previše oslanjati na to.

Ti vidi, a ja ću uraditi kao što sam ti obećao, možda se na kraju i predomisliš, kad vidiš da nemaš nikakve šanse.

Ne bih se kladio, ali se ne bih ni iznenadio da jednog dana saznamo da su ovako, prijateljski dakle, razgovarali Orban i Vučić. I da je onda Orbanu stigao poklon od Vučića baš na vreme, pred same izbore. Ne bih da procenjujem Orbanove šanse, niti da merim koliko mu naruku ide Vučić. Već su drugi govorili i o ruskom scenariju, to jest pokušaju ruskih službi da sačuvaju šanse Orbana za pobedu na izborima preko srpskih leđa. Nije mi to previše zanimljivo, a i više se tiče Mađara nego nas.

Ako je sve oko navodnog terorističkog pokušaja da se digne u vazduh gasovod na granici Srbije i Mađarske bilo predstava, onda su za nas u toj pozorišnoj priči bitne samo dve stvari. I nijedna nema veze sa laganjem pred izbore, podizanjem panike, držanjem birača u strahu… Prva stvar je raspolaganje vojskom i policijom kao da su to pozorišni ili filmski rekviziti. Druga, u vezi s prvom, jeste to da su vojska i policija spremni i dobrovoljno pristaju da ih se koristi kao rekvizite.

Možda je čitalac kao ja pratio šta su pisali nezavisni – jeste, i tamo se dele na režimske i nezavisne – mediji u Mađarskoj. Orbanu se nudila opcija pod kodnim nazivom „haos“ – ovo sam, naravno, takođe izmislio – operacija, dakle, da ga drugar spase od poraza na izborima. Na šta on nije pojurio i to oberučke prigrlio, nego je – tako kažu vesti – uporno odgovarao: može, ali ne na teritoriji Mađarske. Što se mene tiče, ako je ovo istina, Orban se spasio, sačuvao, recimo tako – svoju državotvornu dušu.

On izbore treba da izgubi, ali, jednom kada sve prođe, možda će se pokazati da za svojih deceniju i po nije mađarsko društvo i državu uništio tako da ne ostane ni kamen na kamenu. Jer, ne na teritoriji Mađarske može da znači – neću da kaljam vojsku i policiju, što opet znači: neću da rušim državu. Dobro, možda sad ja idealizujem i romantizujem Orbana, ali, neka se dobronamerni Mađar stavi u moju – da tako kažem – srpsku kožu.

U poređenju s Vučićem, Orban ispada bezmalo svetac. Tako se, da ponovim, meni čini. Jer tamo gde Orban kaže – ne na teritoriji Mađarske, spremno uskače Vučić i kaže: evo, može kod mene, u Srbiji sve može. Jer kod mene, kod nas dakle, ni vojska nije vojska, ni policija nije policija, ni pravosuđe nije pravosuđe, sve su to cirkuzanti, dok je sama država – da ponovimo – kulisa. I pošto je to tako: diži helikoptere, izvedi vojsku i policiju na puteve, traži eksploziv i (nepostojećeg) migranta…

Jer Orban gubi izbore. Molim čitaoca da obrati pažnju – srpska vojska, policija, službe bezbednosti… sve su to pioni u izbornoj igri koja se igra u – Mađarskoj. Pa Vučić tako više ni ne pokušava da pravi privid da je predsednik republike, jer Srbija pod njim to nije. Vučić je feudalni vladar, a državne službe, ceo aparat… sve su to vazali i radiće ono što im Vučić kaže, mimo rezona, mimo zakona, mimo stvarnih ili – može i tako – suverenih potreba Srbije i njenih žitelja.

Ali, to da je Vučić predsednik cirkusa iliti vladar na srednjovekovnom posedu izgubljenom u vremenu – ne iznenađuje nas. To znamo odavno. Evo šta je porazno: vojska i policija koji ga slušaju i pristaju da budu – šta drugo nego – klovnovi. Istina, klovnovi po uzoru na čudovišta iz izmišljenih svetova strave i užasa Stephena Kinga: smešni i smrtonosni.

Peščanik.net, 07.04.2026.

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Predizborni mađarsko-srpski cirkus - 07/04/2026

Izbori do kraja juna? - 03/04/2026

Životinjski posed - 30/03/2026

© Peščanik