O ekonomiji se obično razmišlja da bi se shvatilo kakva je. Recimo, da li zadovoljavajući rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) znači istovremeno i razvoj ekonomije, jer su rast i razvoj po značenju dosta različiti pojmovi. Moguć je rast ekonomije bez razvoja, što je naš slučaj već dve i po decenije, dakle i poslednjih 13 godina.

To je rast bez vidnog tehnološkog napretka, takozvani ekstenzivni rast. Približno koliko raste vrednost proizvodnih i uslužnih kapaciteta i broj zaposlenih toliko raste i ekonomija.

Pogotovu ako rast BDP-a naročito obezbeđuju velike infrastrukturne investicije izvedene po cenama iznad stvarne vrednosti radova i ako te investicije idu ispred opšteg nivoa rasta ekonomije. Promene u kvalitetu zaposlenosti i kvalitetu života u tom modelu rasta su nikakve ili zanemarljive. U tom slučaju rast standarda je u direktnoj vezi sa politikom raspodele i politikom doprinosa i poreza na zarade, a mnogo manje rezultat rasta produktivnosti.

Ove 2025. godine u prilici smo da shvatimo da ni za ekstenzivni rast nemamo više potrebne uslove, karakteristične u protekloj deceniji. Nemamo dovoljno raspoložive radne snage, pogotovo jeftine. Jeftine po meri stranih investitora, pa su svi izgledi da će i njih biti relativno manje nego do sada. Sasvim je moguće da ni infrastrukturne investicije neće biti tog intenziteta da obezbeđuju značaj deo rasta BDP-a.

A za rast na osnovu značajnog rasta domaćih privrednih investicija, bez čega faktički nema i razvoja ekonomije, nemamo ni sistemske ni finansijske........

© Danas