Raspuštanje školskih odbora i uvođenje privremenog organa upravljanja školom u poslednjih godinu dana postalo je manir prosvetne vlasti koja se na ovakav način obračunavala sa neposlušnim nastavnicima i roditeljima.

Sada vlast ide korak dalje i planira da sruši postojeću strukturu školskog odbora tako što bi prevagu imali predstavnici lokalne samouprave.

Da se tako nešto namerava ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nagovestio je još na januarskoj tematskoj sednici Vlade Srbije, rekavši da je cilj zakonskih promena da se uspostave „jasne linije nadležnosti i odgovornosti u upravljanju prosvetnim institucijama, jer to je najbolji način da sprečimo sve ono što nam se dešavalo prošle godine“. Tada je kazao i da se zalaže za promenu strukture upravljanja visokoškolskim ustanovama kako bi osnivač i glavni finansijer imao veći uticaj na njihovo funkcionisanje i upravljanje.

U nedavnom gostovanju na televiziji B92 ministar je sličan pristup najavio i za škole.

– Uvešćemo efikasniji sistem upravljanja školama. Smanjićemo nepotreban uticaj onih faktora koji nisu direktno vezani za upravu škole, eksterni faktor ćemo smanjiti. Biće predstavnika roditelja, ali ne u meri u kojoj oni ulaze u strukturu upravljanja školom. Upravljanje školom će biti povereno onome ko je osnivač i finansijer škole – istakao je Stanković.

„Rat“ zbog izbora direktora: Problemi u najmanje pet škola, rukovodioce ne želi ni kolektiv ni roditelji

„Rat“ zbog izbora direktora: Problemi u najmanje pet škola, rukovodioce ne želi ni kolektiv ni roditelji

Dodao je da će roditelji „svakako imati savetodavnu ulogu i pitaće se i te kako o tome kako se i na koji način odvija nastava, imaće svoje legitimno pravo glasa, jer se radi o budućnosti njihove dece“.

– Ali isto tako će se znati ko je upravljač i ko je zainteresovana strana, čije će se mišljenje poštovati i koristiti kao osnova za korekciju onoga što je bilo nepravilno u praksi, pedagoškoj, disciplinskoj ili u praksi upravljanja školom. Mi nećemo praviti institucionalna rešenja koja će omogućiti da vi pravite paralelne sisteme vlasti koji mogu da potkopavaju zvanične strukture koje po zakonu upravljaju školom. Jednom rečju, sprečićemo institucionalnu i normativnu konfuziju. Uvešćemo režim uvažavanja svih, u kome se svako pita, ali se zna ko odlučuje – naveo je ministar prosvete.

On nije precizirao na koji način će se menjati sastav školskog odbora, koji je po zakonu organ upravljanja u školi.

– Nažalost, ovo što smo čuli od Dejana Vuka Stankovića je samo nastavak represivne politike u poslednjih godinu dana. Mi već duže vreme upozoravamo da su sve maske pale i ovo je dokaz toga. Gde god postoji dobra komunikacija između roditelja i nastavnika, ta škola je uništavana. Ta škola je ostajala bez organa upravljanja, bez direktora. Da to ne bi radili u budućnosti parcijalno, ministar je očigledno rešio da apsolutnu većinu u organima upravljanja školama ima lokalna samouprava. Ne znam na koji način se to može drugačije objasniti osim autokratskom vlašću jedne stranke i potpuno jasno, jednog čoveka. Zato mi se čini da se ubijanje škole i obrazovanja sprovodi samo u cilju onoga što oni smatraju ispravnim društvom za njih – smatra Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Prema aktuelnom zakonskom rešenju, koje je na snazi više od dve decenije, školski odbor ima devet članova, odnosno po tri predstavnika nastavničkog veća, đačkih roditelja i lokalne samouprave.

U ranijim vremenima često se dešavalo da školski odbor bude formiran tako da bespogovorno podržava sve što radi direktor škole. Međutim, događaji koje je pokrenuo pad Železničke stanice u Novom Sadu u mnogim školama su doveli do toga da su se roditelji i nastavnici ujedinili, pa su neretko na suprotnoj strani od članova ŠO koje imenuje lokalna vlast, kao i stranački postavljenih direktora škola.

„SNS kroji školske odbore po svojoj meri“: Šta se krije iza smene članova organa upravljanja škola?

„SNS kroji školske odbore po svojoj meri“: Šta se krije iza smene članova organa upravljanja škola?

Prosvetni sindikati u više navrata su se zalagali da prevagu u školskom odboru treba da imaju zaposleni, na šta nije htela da pristane nijedna prosvetna vlast. Nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević to je obrazložio stavom da ne želi da sindikat vodi školu. Kako sada stoje stvari, vodiće je politika, u mnogo većoj meri nego do sada.

Iz Ministarstva prosvete do objave ovog teksta nisu odgovorili na pitanje Danasa kako bi, prema njihovoj zamisli, trebalo ubuduće da izgleda sastav školskog odbora i da li bi povećanje broja predstavnika lokalne samouprave u organu upravljanja bilo nova politizacija obrazovanja.

U prosvetnim krugovima nedavno se pojavila informacija da je ideja da u školskom odboru predstavnici roditelja imaju jednog člana, da dva člana budu iz reda zaposlenih, a da većinu čine članovi koje imenuje lokalna samouprava. Hoće li tako i biti, znaće se kada bude objavljen nacrt izmena krovnog obrazovnog zakona.

Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, kaže da sindikati već duže vreme traže od Ministarstva predloge izmena zakona.

– Nismo ih dobili. Izjasnićemo se na svojim organima po dobijanju zvaničnih predloga. Školski odbori su organi koji imaju veliki uticaj na papiru, a u praksi je sveden na formu. Protivimo se tome da se smanji uticaj nastavnika jer to vodi ka povećanju centralizacije i birokratizaciji – smatra Romandić.

Bojan Vučković, direktor 13. beogradske gimnazije, kaže da bi prevaga članova iz reda lokalne samouprave imala veliki uticaj na rad direktora i same škole.

– Školski odbor usvaja sve izveštaje (o radu škole, o radu direktora…). Može se praviti ozbiljna opstrukcija ako je takav politički interes. Pokazalo se da vlada poverenje između roditelja i nastavnika, koje nije odgovaralo političkim interesima. Posebno što je to poverenje zasnovano na ljudskim i profesionalnim motivima – kaže Vučković.

Dušan Kokot se pita kako će postojati autonomija škole ako će predstavnici nastavničkog veća da daju samo mišljenje.

– To su nam uradili sa izborom direktora. Šta je sledeće? Da više direktor ne mora da bude iz reda nastavnika, jer im je sve teže da pronađu nove vršioce dužnosti. Ljudi moraju da shvate koliko se ovde zapravo radi o borbi između dobra i zla. Ovde postoji jedna stranka na vlasti koja je rešila da uništi javno obrazovanje. I to danas radi bestidno svim mogućim sredstvima. To mora javnost da razume. Ne samo prosvetni radnici – ukazuje Kokot.

Kaže da je jasno da bi vlast najviše volela da Vlada Srbije imenuje direktore škola, a da svi ostali budu u ulozi posmatrača i savetodavaca.

Na pitanje koliki je stvarni uticaj školskog odbora, Kokot odgovara da on može da pokrene disciplinski postupak protiv direktora.

Vučić krivi „blokadere“ za loše rezultate đaka iz Srbije na PISA testiranju, a 14 godina je na vlasti

Vučić krivi „blokadere“ za loše rezultate đaka iz Srbije na PISA testiranju, a 14 godina je na vlasti

– U svim postupcima školski odbor je drugostepeni organ, što opet znači da može u neku ruku da zaštiti zaposlene. On ne može da preinači, ali može da vrati, da ne prihvati, da da nalog za drugačiji rad. Jasna je namera vlasti, oni hoće da uguše i to malo prava i sloboda koje je ostalo i da u zakonu imamo autokratiju, centralizaciju, jednu čisto političku instituciju koja se zove škola, u kojoj se niko neće pitati osim političara koji imaju vlast u tom trenutku. To je nešto što bismo kao društvo trebalo da osudimo i da ne dozvolimo – smatra naš sagovornik.

Kaže i da bi promena strukture školskog odbora obesmislila izbore predstavnika u to telo.

– Koji je motiv roditelja da imaju predstavnika u takvom telu u kome, šta god da se dešava u školi, političkom voljom može da se napravi da je drugačije? Koji roditelj će imati motiv u tome da učestvuje? Koji nastavnik će imati motiv u tome da učestvuje? Da prisustvuje silovanju zdravog razuma. To dobijamo jednoumljem – ističe Kokot.

Prema njegovom mišljenju, postojeći odnos koji je postavljen 3:3:3 je najdemokratskiji.

– Ukoliko i školski odbor bude formiran tako da predstavnici vlasti imaju većinu, ako direktore i dalje postavlja i o svemu odlučuje ministar, o kojim pravima i o kojoj autonomiji škole kao institucije možemo da pričamo – pita Kokot.

 Za šta je nadležan školski odbor?Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja organ upravljanja ustanove, između ostalog, donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova; donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program, razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju; utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije; donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom; usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi; raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove; daje mišljenje i predlaže ministru izbor direktora ustanove; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora ustanove; obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze i odlučuje po žalbi na rešenje direktora. 

 Za šta je nadležan školski odbor?

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja organ upravljanja ustanove, između ostalog, donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova; donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program, razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju; utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije; donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom; usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi; raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove; daje mišljenje i predlaže ministru izbor direktora ustanove; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora ustanove; obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze i odlučuje po žalbi na rešenje direktora.

$bp("TargetVideo_74519360",{"video":"2543377","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 26.03.2026. 11:37 Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Ekonomija • 25.03.2026. 14:40 Još jedna IT firma zatvara biznis u Srbiji: Zendesk otpušta ljude zbog pritiska AI

Još jedna IT firma zatvara biznis u Srbiji: Zendesk otpušta ljude zbog pritiska AI

Svet • 25.03.2026. 16:53 Šta se zna o 82. vazdušno-desantnoj diviziji američke vojske čiji pripadnici stižu na Bliski istok?

Šta se zna o 82. vazdušno-desantnoj diviziji američke vojske čiji pripadnici stižu na Bliski istok?

Sport • 26.03.2026. 13:23 Kad i gde možete da gledate fudbalski meč Španija – Srbija?

Kad i gde možete da gledate fudbalski meč Španija – Srbija?

Ekonomija • 26.03.2026. 08:52 Zašto je zlato izgubilo skoro petinu vrednosti od početka rata u Iranu?

Zašto je zlato izgubilo skoro petinu vrednosti od početka rata u Iranu?

© Danas