Može li Bosna i Hercegovina da se oslobodi imidža države na ivici raspada i konačno odblokira put ka članstvu u EU?

Šansu za to zemlji su pružili izbori održani 4. oktobra. U BiH su birana čak tri predsednika i dva potpredsednika, predsedavajući tri parlamenta, kao i više od 500 poslanika.

Već sam taj broj pokazuje koliko je politički sistem Bosne i Hercegovine složen i koliko ga je lako izbaciti iz ravnoteže, piše Evropska pravda.

Ovo se pre svega odnosi na Milorada Dodika i njegovu političku snagu – upravo zbog toga su se uoči izbora pojavile nade da će separatisti u srpskom entitetu (Republici Srpskoj) otići u prošlost, zajedno sa idejom o razbijanju jedinstvene BiH.

Obnovi sistema trebalo je da doprinese paket izmena izbornog zakonodavstva koji je ranije usvojen. Uvedena je biometrijska identifikacija birača putem očitavanja otisaka prstiju; svako biračko mesto opremljeno je digitalnim skenerima glasačkih listića i video-kamerama; uvedeni su elektronski birački spiskovi; otežana je mogućnost da stranke „trguju“ mestima u biračkim komisijama.

Ali da li je BiH uspela da iskoristi ovu priliku?

Opšti izbori u BiH: U Predsedništvu Bećirović, Filipović i Cvijanović, skok SDA u Federaciji, pad broja probosanskih glasova u RS

Opšti izbori u BiH: U Predsedništvu Bećirović, Filipović i Cvijanović, skok SDA u Federaciji, pad broja probosanskih glasova u RS

Toliko različiti predsednici

Dejtonskim sporazumom, koji je postavio temelje državnog sistema Bosne i Hercegovine, definisana su tri konstitutivna naroda: Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Oni koji im ne pripadaju svrstani su u kategoriju „ostalih“ i imaju značajna ograničenja u mogućnosti da biraju i budu birani.

Nasuprot tome, Bošnjaci, Srbi i Hrvati biraju po jednog člana Predsedništva BiH – svojevrsnog „kolektivnog predsednika“ zemlje.

Za mesto koje pripada bošnjačkom narodu borila su se četiri kandidata. Prema preliminarnim rezultatima, pobednik je Denis Bećirović, aktuelni član Predsedništva i kandidat koalicije „Ujedinjeni za državu BiH“ (UD BiH), koja okuplja 14 stranaka.

Ova politička snaga se u celini zalaže za građanski (probosanski) centrizam, proevropski je orijentisana i posvećena demokratskim institucijama – nasuprot etnonacionalističkom radikalizmu, piše Evropska........

© Danas