Da li ideje mogu biti bolesne i kojim alatima proveriti u kom je statusu ili stanju neka ideja? Da li su bolesne ideje simptomi bolesnog uma ili uzročnici bolesti uma? Je li ovo pitanje filozofsko i da li zaslužuje da mu se posveti više pažnje, ili je samo posledica još jednog pitanja koje autor sebi i prisutnim ukućanima ili prijateljima, već po prilici, sve češće postavlja?

Siguran sam da slično pitanje ili konstataciju sebi i svojima i veći broj vas koji čitate ove redove redovno izgovara. „Ovo je potpuno bolesno“ ili „Da li je ovaj normalan?“ ili „Ovo je nenormalno“ ili nešto slično.

Koliko ste puta uhvatili sebe da razgovarate sa televizorom dok slušate najnovije vesti iz zemlje i sveta? Prevashodno iz zemlje, mada konkurencija bolesnih ideja i postupaka postaje sve žešća. Možda se čitav svet pretvorio u onu malu baru sa mnogo krokodila, ili je nešto drugo u pitanju?

Ono što je sigurno jeste da ne postoji akreditovana laboratorija za ispitivanje ideja. Jedina provera nečijih ideja, naročito političkih, jeste javno mnjenje. I tu sad nailazimo na niz prepreka i dilema. Da li je neka politička ideja dobra (zdrava) samo zbog toga što je „javno mnjenje“ u demokratskim državama, odnosno „narod“ u nedemokratskim, većinski podržava ili to nije nikakav garant, već često uzrok veoma negativnih pojava koje se nisu očekivale?

Očigledno je da se ideje mere različitim mernim jedinicama i da merni instrumenti zavise od pozicije, statusa i još mnogo faktora, da ne nabrajam. Dakle, pitanje ocene ideja ne može se odvojiti........

© Danas