Nad ovom knjigom (Biblija) se zakunite da ćete govoriti istinu, samo istinu i ništa nego istinu. Na ovu se zakletvu, koju svedoci u filmovima koje sam (smo) gledali, obavežu pre no odgovore na pitanja tužioca i advokata odbrane.

Sama zakletva, naravno, ne obezbeđuje i ne garantuje da će svedoci, među kojima često svedoče i okrivljeni, odista govoriti istinu, ali je u svakom slučaju makar simbolični obavezujući čin koji istinu u sudskim procesima stavlja kao vrhunski argument. Dakle, istina i ništa do istine treba da presudi.

Pa kakve su, dragi moj čitaoče, „naše“ istine? Kad kažem „naše“, mislim na ove koje nam serviraju institucije zemlje Srbije, pa „istine“ koje nam serviraju funkcioneri, odnosno politički akteri na vlasti, kao i „istine“ koje emituju elektronski i štampani mediji kao propagandni servisi u službi predsednika svojih glasača i glavnog menadžera korporacije za širenje laži, pljačku, distribuciju i redistribuciju narodnog novca i proizvodnju ljuštura bez ikakvog sadržaja od svake institucije koja bi trebalo da čini sastavni deo demokratskog društvenog sistema.

Nadam se, dragi moj čitaoče, da si čitao izvanredne satirične romane Iljfa i Petrova, „Dvanaest stolica“ i „Zlatno tele“, i da su i tebe kao i mene do suza dovodile........

© Danas