Više od mesec dana kako gori Deliblatska peščara, a razmere štete tek će moći da se sagledaju kad se požar ugasi i obavi snimanje terena, što je prvi korak u izradi sanacionog plana, kažu sagovornici Danasa i ističu da šteta sigurno neće biti mala ni u ekološkom, ni u ekonomskom smislu. Međutim, već sad imamo različite podatke o monitoringu izgorelog područja.

Iz Javnog preduzeća Vojvodinašume kažu za Danas da je trenutno u Deliblatskoj peščari mirno i da na satelitima, po prvi put od početka požara, nema “crvenih tačaka”, ali da ih brinu vremenski uslovi za vikend, kada se prognoziraju visoke temperature i olujni vetar od 50 do čak 90 km/h, koji će gotovo izvesno prouzrokovati komplikacije.

„Iako je prošlo mesec dana, požar još uvek nije ugašen i nismo mogli da započnemo rekognosciranje terena. Trenutno natapamo žarišta i ljudi obilaze požarišta. Sporadično su se javljali dimovi po celom požarištu. Svi ljudi su na terenu i nema promena u tom smislu, nema opuštanja. Prate se sve površine i gase manji požari. Takođe, nastavlja se na izgradnji proseka i trenutno je urađeno 88 km proseka, širine od 30 do 150 metara. Mehanizacija i sada radi. Ono što nas sve brine jeste prognoza za vikend”, kaže Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP Vojvodinašume.

Prema njegovim rečima, tek nakon ugašenog požara, snimanja terena i mapiranja štete u ekološkom, naturalnom i finansijskom smislu znaće se stanje na osnovu koga će biti propisane mere sanacije i revitalizacije.

„Šteta nije mala u svakom smislu, ali sada nemamo podatke. Sanacioni plan je dokument kojim će sve biti definisano. Od stanja i štete, preko mera sanacije i revitalizacije, tehnologije rada, materijala i svih direktnih i indirektnih troškova sanacije. Za sada imamo podatke sa satelita koji nisu precizni već se radi o proceni da je izgorelo između 4.400 do 5.000 ha obraslog, a da je otisak požara širi i zahvatio je trećinu peščare (većina je travnata vegetacija). Preciznije ćemo znati tek kada licencirani inženjeri snime teren bespilotnim letelicama i georeferenciraju podatke. Tada ce precizno biti mapirana i struktura vegetacije koja je izgorela. Stepski pašnjaci će biti obnovljeni sa prvim kišama. Sastojine bagrema i lipe isto relativno brzo u periodu tri, četiri do 10 godina. Za mešovite lišćarske sastojine koje treba podići na površinama izgorelih borovih sastoijina će biti potrebno nekoliko decenija – 30 godina da vidimo mladu šumu ispred nas. Što se tiče novca trebaće značajna finansijska sredstva koja ćemo imati u sanacionom planu. To će biti vrlo precizne kalkulacije”, ističe naš sagovornik.

Dekan Šumarskog fakulteta: Za obnovu pojedinih delova ekosistema Deliblatske peščare potrebne i decenije

Dekan Šumarskog fakulteta: Za obnovu pojedinih delova ekosistema Deliblatske peščare potrebne i decenije

On dodaje da su trenutne posledice u ekološkom smislu jako velike, jer su požarom zahvaćeni delovi svih stepena zaštite.

„Procene da je zahvaćeno 25 odsto površine koja je u 1. stepenu zaštite, što znači da su nam izgoreli delovi zaštićenih i retkih staništa kao i ugrožene i zaštićene vrste flore i faune.........

© Danas