Priroda nam nije prvi put pokazala kakvim oružjem raspolaže – topla zima pa mraz kad mu vreme nije, suša koja pali i ubija, vetar koji obara krovove i takođe ubija.

Dakle, priroda se naljutila na nas, njen nerazumni deo.

Ali, i mi smo se naljutili na prirodu pa nas nije briga za njene hirove i, da tako kažem, neumesnu fiziologiju.

Zato „sadimo“ puteve kako se nama prohte, i na zidove (stubove) spuštamo krovove tako da budu lepi i fotogenični.

Idi, molim te, prirodo, govorimo u mikrofone.

Pomeraš se milimetar ili nula zarez jedan milimetra godišnje ili dnevno, nedeljno, mesečno!

Šta izvodiš?

Misliš da ćeš ovu silu time da zastrašiš?

Felisijin izbor

Sedi brdo tu gde jesi i ne........

© Danas