Na naslovnoj strani nekog od režimskih štampanih bulažnjenja – namenjenih onom sve manjem broju posednika stokholmskog sindroma što svog zulumćara ljube i nije im dosta usmena miloreč baljezgara s TV-a – vele kako „blokaderski ideolozi“ dolaze k sebi od mađarske injekcije elana jer severnosusedni recept nije moguć kod nas. Obaška što našmrk-vlastela misli da ih ništa nikad neće skinuti s Olimpa – sad kad su malo kao promenili gaćad koju su cele prošle godine oseravali, pa ih miris lenora zanosi – nije nezanimljivo mentalno gimnasticirati da li je jednačina stvarno (ne)prepisiva.

Pre svega, zabavno je pretpostaviti šta bi dušmanin ovdašnji imao da kaže sveže poraženom pobratimu Orbanu. „Eto ti sad, tako je to kad nećeš da ih lemaš po ulici. Narod je kao deca, pusti ti ove savremene cile-mile vaspitne metode, čeljad mora se bije da bi bila krotka. Istina, nisam objavio onaj najavljeni bestseler-tutorijal, ali bar sam tebi onoliko puta prepričavao teze, mislio sam da smo srodne duše, da ni ti nemaš nikakvu meru i granicu, a ti klecnu posle samo šesnaest godinica.

Čekaj, da l’ si normalan da koji sat posle zatvaranja birališta priznaš poraz? Pa jesmo diktatori ili seka-perse, bez ijedne modrice s bilo koje strane ti uzmeš da pustiš?! Lepo sam ti rekao da ono s prugom treba se desi na Mađarskoj teritoriji, ti u fazonu neka, bratmoj, mnogo mi to nategnuto, nisu ljudi debili – kako nisu, nego šta su?

Gledaj ove moje, rođenu majku da im oklevetam, verovali bi meni a ne materi.........

© Danas