Gotovo 20 godina raskol u Islamskoj zajednici u Srbiji nije bio samo sukob dve grupe imama, već dubok društveni, politički i unutarverski lom čije su posledice najviše osećali muslimani u Sandžaku. Raskol se vrlo brzo iz institucija preselio u svakodnevni život. Više nije bilo dovoljno biti musliman i vernik – gotovo da se podrazumevalo pitanje kojoj Islamskoj zajednici pripadate.

Delile su se džamije i džemati, birali imami, osporavao verski legitimitet drugoj strani, a podela je ulazila u porodice, prijateljstva i komšiluke. Odlazak u određenu džamiju, na hadž preko jedne ili druge organizacije, pa čak i nazivanje selama, dobijali su značenje koje nikada nisu smeli imati. Posebno tokom prvih godina raskola stvorena je atmosfera u kojoj je verski život muslimana u Sandžaku bio opterećen stalnim pitanjem – na čijoj si strani?

U tom periodu skovan je i termin „paraverska tvorevina“, kojim su muftija Muamer Zukorlić i deo uleme okupljen oko Mešihata označavali strukturu nastalu raskolom 2007. godine. Međutim, taj raskol teško je razumeti ako se posmatra isključivo kao unutrašnji sukob među imamima. NJegova politička pozadina bila je mnogo dublja. Presudnu ulogu u stvaranju i održavanju paralelizma imao je državni aparat u vreme Vlade Vojislava Koštunice.

Lokalno, proces je imao snažnu političku podršku tada veoma uticajne Stranke demokratske akcije Sandžaka, ali bez podrške koja je dolazila iz Beograda teško je zamisliti da bi grupa pobunjenih imama mogla da institucionalizuje novu versku strukturu i suprotstavi je postojećem Mešihatu. Zato događaje iz oktobra 2007. godine nije dovoljno opisivati kao spontani raskol unutar Islamske zajednice. Bio je to trenutak u kojem su se unutrašnje nesuglasice među ulemom spojile sa interesima lokalne politike i politikom Koštuničine vlade prema Sandžaku. Bez te političke i institucionalne podrške države, raskol bi teško dobio snagu, trajnost i posledice koje je kasnije imao.

Šta smo tada imali? Žandarmeriju u džamijama, kamenovanje vernika, javne pozive muslimanima da svojim životima brane zgradu Mešihata, borbe za kontrolu nad džamijama, sukobe i svađe među imamima, incidente u kojima se potezalo i oružje. Verski raskol vrlo brzo je prerastao u ozbiljan bezbednosni problem. Posebno tokom prvih nekoliko meseci nakon raskola, a zatim različitim........

© Danas