Nema lepšeg dokaza o panici u redovima vlasti od trenutka kada inspekcija dobije zadatak da glumi akademskog arbitra. Najava vanrednog inspekcijskog nadzora Ministarstva prosvete nad radom Saveta Beogradskog univerziteta, a sve zbog izmene Statuta i načina izbora rektora, predstavlja školski primer političkog pritiska umotanog u oblandu „brige za zakonitost“.

Ali, pre nego što se inspekcija razleti po Rektoratu, valja pogledati šta kažu važeći propisi i „slovo zakona“.

Šta kaže zakon, a šta smeta vlasti?

Zakon o visokom obrazovanju jasnije nego ikad garantuje autonomiju univerziteta (član 6), koja uključuje autonomiju upravljanja i pravo na samostalno donošenje statuta i izbor organa poslovođenja (član 7).

Izmena Statuta kojom je predviđeno da kandidat za rektora mora dobiti podršku većine svih članova Senata (najvišeg stručnog tela koje čine dekani i predstavnici fakulteta) potpuno je u skladu sa zakonom. Zapravo, ona predstavlja trijumf prave, nepatvorene akademske demokratije:

Većina umesto manjine: Umesto dosadašnje prakse u kojoj je trećina glasova bila dovoljna da neko ode na proceduru u Savet, sada je potrebna natpolovična većina svih fakulteta. Rektora više ne predlažu matematičke kombinacije, već stvarna volja većine akademske zajednice.

Ministarstvo prosvete najavilo inspekcijski nadzor zbog izmene Statuta Univerziteta u Beogradu

Ministarstvo prosvete najavilo inspekcijski nadzor zbog izmene Statuta Univerziteta u Beogradu

Sprečavanje spoljnog inženjeringa: Savet univerziteta je po zakonu sastavljen i od predstavnika koje imenuje Vlada (osnivač). Zahtevom da kandidat pre ulaska u Savet prvo mora dobiti podršku apsolutne većine u samom Senatu, Univerzitet je elegantno zaštitio........

© Danas