U poslednjoj deceniji, društvene mreže su postale ključni kanal političke komunikacije. Njihova logika funkcionisanja – podsticanje sadržaja koji izaziva najjače emocije – pogodovala je normalizaciji govora mržnje. Jezik koji je nekada bio rezervisan za marginalne grupe sada je postao deo svakodnevnog javnog diskursa.

Ono što je u početku delovalo kao „nuspojava interneta“ ubrzo je prešlo u sferu institucionalne politike. U mnogim državama, od SAD pod Donaldom Trampom, do Mađarske pod Viktorom Orbanom i Srbije pod Aleksandrom Vučićem, govor mržnje se ne samo toleriše, već i koristi kao političko oružje. Kada vladajuće elite preuzmu taj rečnik, posledica je duboka polarizacija društva i transformacija javnog prostora u polje sukoba.

U Srbiji je taj proces posebno vidljiv. Vučićev politički uspon vezan je za devedesete, kada je govor mržnje bio dominantno sredstvo političke borbe. Danas je taj jezik obnovljen i prilagođen digitalnom dobu.

Protivnici vlasti označavaju se kao „izdajnici“, „strani plaćenici“ i „ološ“, čime se ne samo delegitimizuje njihovo političko delovanje, već se i smanjuje prostor za argumentovanu raspravu. Uz pomoć partijskih botova i kontrolisanih medija, ovakva retorika proizvodi zatvoreni krug u kome se........

© Danas