Dok smo mala deca, vrhovni autoritet su naši roditelji. I kada nam kažu da ćemo od spanaća postati snažni, a od šargarepe bolje videti (ili da, recimo, postoji bog) – mi im slepo verujemo.

Iako nema dokaza za to, naprotiv. Pa i kada sami odrastemo i/ili postanemo roditelji, teško nam je da se otarasimo ovih davno stečenih verovanja. Nekada ćemo ih i braniti po svaku cenu, jer kako mama i tata mogu biti u krivu?

Još neke od popularnih zabluda su da vitamin C leči prehladu, da je Ajnštajn imao loše ocene iz matematike, da banane rastu na drveću, da se Kineski zid vidi sa Meseca, da se moždane ćelije ne obnavljaju, da je Napoleon bio nizak, da šećer izaziva hiperaktivnost kod dece, da su u srednjem veku postojali pojasevi nevinosti, te da je srpski (ili bilo koji) narod postojao od 12. veka.

Kako odrastamo, uviđamo da naši roditelji ipak ne znaju mnogo toga. Što se obično naziva adolescencijom i ume da bude stresno. Ali, umesto racionalnog mišljenja zasnovanog na dokazima, tada ćemo roditeljske autoritete samo zameniti novim – mediji, političari, korporacije, trgovci, poznate ličnosti, i koji će nam takođe govoriti neistine.

Univerzitet u istoriji

Sve(t) se aktivno trudi da nas zavara i napuni nam glavu pričama i lažima. Sile neznanja, zaveraškog mišljenja, antiintelektualizma i poricanja nauke su u usponu i brkaju nam mentalne lončiće. Pa onda ljudi istovremeno veruju u Nojevu barku, evoluciju, dinosauruse, i čudovište iz Loh Nesa.

Živimo u svetu prepunom dezinformacija, mitova, obmana i kilavog znanja. A ne postoje neprikosnoveni autoriteti, niti mesto gde možemo pronaći sve odgovore – to nije čak ni ChatGPT. I dalje se oslanjamo na druge kako bismo znali šta da mislimo – na stručnjake, vođe, religijske figure, poznate ličnosti, TV lica ili „opšte znanje“. Svi smo mi deca, samo su nam se autoriteti promenili – predsednici, popovi i Drugi dnevnik.

A suština je u sledećem – kako da znamo da nešto znamo? Koje je znanje pouzdano? „Ja moram da razumem kako da razumem“, nepotrebno ismejanim, a zapravo krajnje razboritim rečima Ane Brnabić o metakogniciji.........

© Danas