Letnja je šema, pa onda: koju će knjigu dragi čitalac i još draža čitateljka poneti na more, odnosno plažu? Ako uopšte i hoće? Jer, prema nedavnoj naslovnoj priči magazina „The Atlantic“, stigli smo do „kraja čitanja“ i ere „postpismenosti“. Podaci, iako važe za Sjedinjene Američke Države, su zapanjujući koliko i jezivi. Bar za nas u poslu pisane reči. Naime, polovina Amerikanaca nije pročitalo nijednu i nikakvu knjigu tokom 2022. godine.

Čitanje iz zadovoljstva i opada: od 28 odsto (2004) na samo 16 odsto (2023. godine). Ovaj nekada široko rasprostranjeni hobi, postao je aktivnost veoma male grupe ljudi. I svi čitaju manje – opadanje čitalačkih navika prisutno je i među onima koji su oduvek čitali najviše (penzioneri, žene i visokoobrazovani). S tim u vezi, i same knjige postaju sve jednostavnije i sve kraće. U današnjim bestselerima sa liste NJujork tajmsa, prosečna dužina rečenice manja je za oko trećinu nego pre jednog veka. Najprodavaniji roman u Americi 1958. godine bio je „Doktor Živago“ Borisa Pasternaka, a prošle godine najnoviji romančić iz serijala za mlade „Igre gladi“. Što ne znači da mladi čitaju više, naprotiv. Između 1984. i 2025. godine, udeo trinaestogodišnjaka koji navode da „retko“ ili „nikada“ ne čitaju iz zadovoljstva porastao je sa 8 na 29 odsto.

A kada je reč o našoj Republici, prema podacima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (2015), oko dve trećine građana Srbije ne pročita nijednu knjigu tokom godine. Po internetima je nedavno šerovana karta evropskih zemalja (valjda) zasnovana na međunarodnim podacima prema kojoj je procena za Srbiju još niža: tek oko 25 odsto stanovništva Srbije pročita bar jednu knjigu godišnje (prosek EU je oko 53 odsto, gde vodi Danska sa 72 odsto, a Rumunija je pri dnu sa 29 odsto). Naravno, isto je i sa vestima. Narod do vesti danas dolazi mnogo manje čitanjem nego ranije. Pre pola stoleća (1975), oko polovina ljudi govorila je da svakodnevno čita novine, a danas to čini manje od 10 odsto. Većina ih prati putem svojih telefona ili računara (umesto papira), dok 40 odsto kaže da onlajn vesti radije gleda ili sluša nego – čita. Uostalom, jesmo li primetili da Aleksandar Vučić sve ređe piše autorske tekstove za novine, a svako malo snima video-uratke za Instagram? I gde se dede ona njegova knjiga o „obojenoj revoluciji“?

I sad, tokom najvećeg dela ljudske........

© Danas