U predizbornoj kampanji za neraspisane izbore Aleksandar Vučić je 14. avgusta u Grzi (nedaleko od Paraćina) pred kamerama izveo igrokaz koji dostiže vrhunce beščašća.

U izrazito mučnoj sceni koja u uređenom javnom prostoru ne bi smela da bude objavljena – kao što se kamere sklanjaju od egzibicionista koji gologuzi upadaju na fudbalske terene – očajna građanka prilazi Vučiću i moli za lek za bolesno dete. On odmah, pred kamerama dakle, okreće broj telefona direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanje Radojević-Škodrić i izgovara nekoliko rečenica koje se ne mogu drugačije nazvati nego skandaloznima.

Jedan od glavnih motiva onoga što Vučić izgovara jeste da ne želi da se zamara propisima (njegovim rečima: „procedurama birokratskim“) nego se lek, najbrže moguće, ima isporučiti gde treba.

Naravno da predsednik Republike nema zakonska ovlašćenja za tu vrstu zapovesti. Ali on, svejedno, zapoveda.

Osoba od integriteta ovakav poziv ne bi smatrala ozbiljnim, spustila bi slušalicu, ignorisala ga, ili predmetnoj osobi objasnila da nema vremena za gluposti, ali integritet nije osobina poželjna u Vučićevom okruženju. Uostalom, reč je o igrokazu, drugi tu nije bitan. (Malo bi koga iznenadilo da........

© Vreme