Portugal je zemlja koja je građena na riziku, radoznalosti, spremnosti na žrtvu. 

Vasko Da Gama, Magelan, Henri Moreplovac, možete i sami da dopunite niz, to je ideal pustolova koji veruje da ga u nepoznatom čeka najveća nagrada. Stalno zagledan u horizont, spreman je na sve da sazna više, da za sebe otkrije nove mogućnosti. Od naroda koji je kadar da prevrne bukvalno svaki kamen u potrazi za novim izazovom ne možete da očekujete fudbal sistema. 

Jedan razlog je što se zaljubljuju u heroje, umesto timova. Drugi, možda i važniji oličen je u reči "Saudade". To nije ni tuga, ni čežnja, ni nostalgija, mada ima nešto od svega. "Saudade" je uspomena koje  je vreme ulepšalo toliko da više nije važno da li je ikada bila stvarna. U smislu da joj vekovi dodaju patinu. 

Nemojte mešati ovo sa argentinskim grejanjem na vatri "prije je bilo bolje". Na evropskim obalama Atlantika to je istorijsko sećanje na brodove koji odlaze, suze onih koji ostaju. Ali i bliže nama, i našem vremenu, uspomena na kolone koje napuštaju zemlju bežeći pred diktaturom. "Saudade" se čuje u fadu, nisu to nesrećne pesme, pre prihvatanje gubitka. Kod Marize imate često te momente u pesmama da se uz podsećanje na izgubljeno provlači uverenost da će čekanju doći kraj. Da je priča iz predanja majki........

© Sportske