Aleksandar Vučić, ukoliko se izuzme (ili uključi?) njegovo nosanje stativa, kišobrana ili čega već po položajima sa kojih je masakrirano Sarajevo, u svojoj radnoj biografiji nema ni dana koji nije proveo na teretu građana Srbije, i to u najbukvalnijem i najdirektnijem smislu. O tome kakve su sve posledice njegovog „obnašanja“ javnih funkcija, od zemunskog Pinkija do Andrićevog venca, tek će se pisati, rasuđivati i, nadamo se, suditi. I upravo je taj čovek pre nekoliko dana izjavio kako su na Studentskoj listi, na kojoj se još uvek radi i čiji sastav nije poznat javnosti, „apsolutno nekompetentni… paraziti na državnim jaslama“. Imoralni radikalski cinizam sa pet zvezdica. Ali šta da se radi, takav mu je posao. Čovek je čitav dosadašnji život udobno i uspešno proživeo sipajući (bojni) otrov u javni prostor. Stoga njegovo sve ogoljenije javno iživljavanje nad istinom i elementarnim moralnim načelima, upravo zbog te ogoljenosti i bestidnosti, u inverziji društva koju živimo, može čak zavredeti i izvesnu dozu „poštovanja“. I to naročito kada se uporedi sa bedom i nitkovlukom oblika života koji se baškare oko njegovih skuta. A koji to, često se može čuti, „nisu morali“. I zaista nisu. Ali hoće.

Pre nekoliko dana tako, u Patrijaršijskom dvoru, sastali su se patrijarh Porfirije, kao domaćin, i njegov gost Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Saopštenje objavljeno tim povodom, za svakoga „ko ima oči da vidi i uši da čuje“, vrhunac je cinizma koji je sa onim Vučićevim sasvim uporediv kada je reč o bestidnosti, ali je, za razliku od njegove histrioničke ogoljenosti, uvijen u ukrasni trgovački papir išaran motivima „dostojanstva svake ličnosti“, koje je „primarno jevanđeljsko“, ali i „ustavno načelo“, te željom da se unapredi, pazite sad, „dijalog, tolerancija i ravnopravnost u društvu“. Dalje, prostor za „unapređenje saradnje“ između „crkve i poverenika i nadležnih državnih organa“ jeste „nasilje nad ženama“ (sic!), koje je, budimo korektni, „patrijarh Porfirije više puta najoštrije osudio“, onda, sasvim očekivano, „težak položaj… sa kojim se suočava srpski narod na Kosovu i Metohiji“, a „Njegova Svetost je predstavio i inicijativu SPC za podršku deci sa autizmom i njihovim porodicama“.

I sve bi to bilo lepo, naročito ovo poslednje (premda je sve što o toj inicijativi znamo još jedna uzgredna vest od pre više od godinu i po dana), kada bismo živeli u… Htedoh da napišem nešto poput „normalnoj državi“. Međutim, dovoljno je samo „državi“. Jer Srbija danas nije država, ukoliko pod državom podrazumevamo........

© Peščanik