Ni penzioneri nisu kao što su bili. U penziju ide poslednja generacija koja je svoje prve farmerke kupovala u komisionima ili, češće, ispred njih a isprobavala u okolnim ulazima i prolazima. Miloševićevi penzioneri su bili predratna deca, današnji su bliži deci cveća, ako su i bili premladi za Vudstok, taman su stasali za Hajdučku česmu. A takvi radije idu u građanske zborove (koje prvooptuženi ministar kulture zlonamerno „brka“ sa, njemu inače bližim, Ljotićevim zborovima), nego u građanske ratove ili na stranačke mitinge vlasti. I to je dah promena – deo populacije na koji se statistički bezrezervno računalo, sada ima drugačije preferencije, a oni na koje se uopšte nije računalo, mladi i apstinenti, sada imaju agilnost i odlučnost.

I naravno da na to vlast pokušava da uzvrati svojim trulim zadahom promena. Menjaju zakone, policajce, tužioce, sudije, a evo se i premijer sprema da menja članove Vlade.........

© Peščanik