Pre 10 godina, kada se govorilo o prodaji Telekoma Srbija, procenjivano je da se njegova vrednost kreće oko 1-1,5 milijardi evra. Danas ne vredi ni jedan evro.

Kome bi, naime, palo na pamet da kupi firmu koja ostvaruje godišnji profit od 200 miliona evra, a ima dug od pet milijardi evra. Da, da, dobro ste pročitali. Ali na sopstvenu odgovornost. Mislim, za slučaj da vas sutra p(r)ozove Više javno tužilaštvo zbog rušenja ustavnog poretka.

Šalu na stranu – mada je đavo davno odneo šalu iz Srbije – vrednost nekog preduzeća, krajnje uprošćeno govoreći, meri se tako što se njegov profit pomnoži sa brojem godina potrebnih da kupac povrati uloženo. U proseku to je 7-8 godina. Dakle, Telekom Srbija bi po toj računici mogao da vredi oko milijardu i po evra. Ali, ne treba biti Fridman pa zaključiti da niko živ ne bi dao 1,5 milijardi evra pa onda još pet milijardi, isto evra, za otplatu dugova e da bi posle tridesetak godina došao do prve zarade.

Naravno, ovu za poslovne performanse krucijalnu informaciju direktor Telekoma, Vladimir Lučić, koji se ovih dana razleteo po režimskim medijima, od javnosti krije kao zmija noge. Možda bi taj podatak i ostao tajna da na njega pažnju nije skrenuo lucidni analitičar domaćih ekonomskih zbivanja Nenad Gujaničić.

Ali, zato se Lučić nije ustručavao da beskrupulozno obmane građanstvo Srbije. Štaviše, svoje vlasnike, jer gotovo pet miliona........

© Peščanik