Odričem se svog zaštitnika (ne Sv. Nikole, nego ovog kojeg mi je dodelila država): ne priznajem ništa što u moje ime i o mome trošku preduzima takozvani Pašalić, ne priznajem štetu koju zajednici nanosi i nečinjenjem i činjenjem. Podsetio me je na dijalog iz „Krunskog svedoka“, gde na pravdi boga zatvorenom čuvaru dolme Jožefu Pelikanu dolazi žena u posetu, Joška pita je li našla advokata, a žena će: „Pusti, tražio je za tebe najstrožu kaznu.“ – E, tako ja vidim Pašalića, dok krči sebi put između pripadnika policije i tužilaštva, da bi lično on blagootpočeo „ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Filozofskog fakulteta“. Tako se to zove. Pa jesi li istog dana sproveo ispitni postupak (kakav izraz!) kad je pala nastrešnica?

Bežim od crne hronike, ali ne pušta hronika mene, ispred Filozofskog fakulteta pronađeno je beživotno telo devojke, na lice mesta poslat je Marko Kričak, stvorenje koje je u policijskoj stanici studentkinji pretilo da će je silovati, a koje je sada sve i svja u vrhu policije, upućen je i najodaniji, predsedniku ponajdraži tužilac, nepostidivi Stefanović, predsednica Skupštine sazvala je vanrednu sednicu ne znam vanrednog čega, „Informer“ i ostali njemu slični samodrščevi tabloidi optužili su dekana i rektora da su maltene lično njih dvojica gurnuli devojku u smrt, nađena je i krasna izjava meni nepodnošljivog profesora Vuletića, bivšeg predsednika Upravnog odbora Vajnog servisa, zvanog RTS, koji bi, kaže, ako ga lepo prepričavaju, skočio sa petog sprata da je kojim slučajem on Sinani, što je podstrekavanje na samoubistvo, krivično delo: znam da jeste, iako nisam bio najbolji student Pravnog fakulteta…

O bestijanju „Informera“ – kome su dostupne pojedinosti sa uviđaja, a sve zato da bi kraljevski tabloid prvi belodano dokazao, pre policije, pre suda, pre Pašalića, pre Brnabić, da je smrt devojke jedini moguć, prirodan i neminovan ishod studentske pobune protiv bezakonja i korupcije – pisaće drugi, neko to ovog časa verujem i čini, ja ću nastaviti o onome ko je plaćen da štiti mene i preostalih ne znam tačno koliko miliona građana.

Ne bi li čovek, ne odlazeći na internet, trebalo da intuitivno razume šta radi zaštitnik građana? Može li se reći „kao što mu samo ime kaže, zaštitnik štiti, Agencija za sprečavanje sprečava itd“? Agencija za sprečavanje korupcije veli, iako je podmićivanje na skupu naprednjaka dokazano, da će pitati, biranim rečima, podmićivača jesu li glasine tačne, proveriće finansije svih drugih stranaka, a sve te podvige obaviće u zakonom propisanom roku.

Moj raščinjeni zaštitnik dao je sve od sebe da ne kasni ni jedan korak za Kričakom i za Stefanovićem, gromoglasno je i preblagovremeno najavio da će ispitati šta se to sve iza brega valjalo na tome fakultetu (čudo te se nisu još oglasili Dejan i Vuk, braća Stankovići, obojica su kadri stići i uteći, i na strašnom mestu postojati, uveren sam da je reč o blizancima, jer pojedinac ne bi stigao da gostuje onoliko koliko su blizanci gostovali na strašnim mestima, državinim televizijama; ne bi uspeo samo jedan brat, ili jedinac u majke, da načini toliko štete univerzitetu, a sve to u razmerno kratkoj ministarskoj misiji, tj. kaznenoj ekspediciji): Pašalić bi – ako nema brata – morao da radi u dve šihte, i danju i noću, bezmalo kao predsednik Republike.

Za svaku je hvalu njegovo dragovoljno i poletno sasluženje policiji i tužilaštvu: Filozofski fakultet ima da se smesta i do temelja pretrese, onako kako su Austrijanci i Ugari žudeli da pročešljaju Srbiju nakon sarajevskog atentata, time što je od prvog trena rame uz rame sa Kričakom, pokazuje Pašalić da je država znala koga postavlja za zaštitnika građana: i Marko Kričak je, zar ne, građanin, i Nenad Stefanović je isto građanin, obojicu zar ne ugrožavaju mračne sile koje obitavaju u fakultetskim amfiteatrima, učionicama, kabinetima, laboratorijama?

Ne mogu u ovaj mah da se setim imena književnika – možda je Velikić, ili sam od Velikića čuo – koji je na pitanje može li da se živi od pisanja kazao: „Može, ali ne svaki dan“, tako i Pašalić: štiti građane, ali ne sve.

Ne štiti građane od laži koje danonoćno kuljaju sa sviju naših informera, pinkova, aloaloa, i od onog mudraca Fokus-Pokusa, ne štiti ni porodicu nastradale devojke, ne štiti istinu, nego bodro maršira u stroju sa Kričakom, čime je posve promašio polje rada, i na tom pogrešnom polju biće pogrešno sve što bude učinio (a možda je već svoje učinio – pokazavši uz koga je?): da verujem u istoriju poslao bih ga na njeno smetlište, ali ako ne verujem u istoriju onda ne verujem ni u njenu ropotarnicu, ni u neku njenu Adu Huju; grešna mi duša ako su mi promakla dobra dela Zaštitnikova, ali ako se i pojavi njegova autobiografija „Gesta Dei per Pasalic“ – prepuštam je budućim naraštajima.

Peščanik.net, 28.03.2026.

Muzički blog Ljubomira Živkova

© Peščanik