Reklo bi se da članovi Trampovog kabineta nisu izabrani uprkos tome što podržavaju nasilje, već upravo zbog toga. Američki ministar odbrane Pit Hegset bio je poznat uglavnom kao TV voditelj koji je mnogo držao do svog izgleda i bio spreman da brani ratne zločine. Ministar za unutrašnju bezbednost Markvejn Malin se očigledno ponosi time što je izazivao svedoka da se s njim potuče za vreme saslušanja u Senatu i odbio da se izvini zbog toga što je napad na kolegu senatora Randa Pola ocenio kao „razumljiv“. Nijedna američka administracija nije tako otvoreno veličala ubijanje kao što to danas radi propagandna mašina Bele kuće svojim sramnim snimcima strahota iranskog rata.

Za razliku od fašizma u 20. veku, ovde nema pokušaja da se promoviše ili simbolički nagradi samožrtvovanje – ovde se ubija na daljinu, u stilu video igara, i ubijanje se ne opravdava strateškim ciljevima, već naizgled nekontrolisanim emocijama (besom ili žudnjom za osvetom). A sve to je praćeno priznanjima da će biti prekršeni osnovni zakoni ratovanja. Pravi vojnici, koji dobro poznaju kodekse časti, ne bi udarali neprijatelja koji je već pao – za razliku od onoga što čine u Hegsetovim fantazijama koje nam on saopštava sa lakoćom iskvarenog televizijskog blebetala.

Tramp nikada nije krio želju za dominacijom i spremnost da svoje pristalice........

© Peščanik